ЕКС-ЈУ БЕЗ КРИЛА: Српски авиони чували и хрватско небо!

У своје снаге узда се још само Хрватска, иако је њена флота борбених авиона одавно зрела за комплетни ремонт. Ниједна од осталих република СФРЈ нема ловачку авијацију

Екс-ју земље остале без крила!

Србија је једина држава бивше Југославије која је у стању да, упркос свим проблемима, сама брани свој ваздушни простор. У своје снаге узда се још само Хрватска, иако је њена флота борбених авиона одавно зрела за комплетни ремонт. Ниједна од осталих република СФРЈ нема ловачку авијацију, већ заштиту добија или очекује од НАТО.

Питање одбране неба нашло се у средишту пажње јавности региона после најаве да би Хрватска ускоро могла да преузме бригу о небу Црне Горе, али и Босне и Херцеговине и Македоније. Ова тема, иако тек у најранијој фази, изазвала је буру реакција у више држава. Један од разлога за салве коментара јесте и у чињеници да су ваздухопловства готово свих балканских држава у изузетно неповољној ситуацији, што под велики знак питања ставља сигурност неба.

Хрватски борбени авиони набављени су као половни још деведесетих година, а купљени су од Пољске и Украјине. Ове летилице ремонтоване су 2003. године у Румунији, а посао модернизације 12 авиона коштао је тада више од осам милиона долара. Хрватски авиони су последњих година имали низ инцидената а два „МиГ-а 21“ изгубљена су 2010. године у ваздушном судару изнад Слуња.

Због недостатка авиона Србија је у неколико наврата контролисала небо над Хрватском. Према сазнањима новинара у неколико периода Војска Србије је водила рачуна о небу изнад Хрватске. Међутим, ова услуга је отказана пре неколико месеци, јер су Хрвати одустали због недостатка новца који је исплаћиван Војсци Србије.

Ваздухопловство Војске Србије, иако суочено са застарелошћу технике, истеком ресурса летилица и танком касом, има солидну основу да се издигне у регионалног лидера на небу. Најава набавке једне ескадриле авиона „МиГ 29М2“, који припадају напредној четвртој генерацији вишенаменских ваздухоплова знатно ће да ојача снагу државе на небу. Модернизација авиона „супергалеб Г4“, која се већ годинама одлаже због мањка новца, заједно са продужењем ресурса летилицама „МиГ 21“, требало би да заокружи овај процес. Србија је притом како-тако успела да очува процес обуке пилота и систем логистике.

Ваздухопловно најмоћнија држава региона тренутно је Мађарска, чија војска располаже са 14 савремених вишенаменских шведских летилица „грипен“. Прве летилице стигле су у Панонску низију 2006. године, а ескадрила је комплетирана крајем наредне године. Прве летилице нису купљене, већ изнајмљене, а цео посао је био вредан више од милијарду евра. Без снаге на небу нису ни Бугари, који се у ваздуху ослањају на проверени совјетски „МиГ 29“. На аеродромима бугарске војске данас је 15 ових летилица. Њих појачава и 14 летилица-јуришника „сухој 25“, мада је за крај ове године најављено њихово повлачење из употребе. Највише ваздухоплова, макар на папиру, има Румунија. Њихова флота базира се на старим совјетским „миговима 21“, који су у неколико наврата модернизовани. Процењује се да је данас у оперативној употреби тридесетак ових летилица.

И док се кувају идеје о заштити балканског неба, Хрвате муче друге бриге. Небо ове земље секу „мигови 21“ а ресурси су им на самом издисају. У ваздухопловним базама „Земуник“ код Задра и „Плесо“ код Загреба стационирано је свега десет застарелих совјетских летилица. Иако званичне потврде не постоје, процењује се да је свега шест летилица у оперативној употреби. Свим ваздухопловима ове године истиче век трајања, а Хрватска се већ определила да не купује нову ескадрилу. Уместо тога, у мају ове године војни врх Хрватске отворио је процедуру поновног ремонта старих летилица, који би им обезбедио још коју годину живота.