Досије

ДВА МЕТКА ЗА УСТАШУ: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Павелића?

Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на Анту Павелића, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке.

Благоје Јововић пресудио је Анти Павелићу с два метка, а рекао је да је то учинио како би осветио све српске жртве које су страдале од усташке руке током Другог светског рата.

Рођен је 1922. у селу Косићу у близини Даниловграда, а био је борац Југословенске војске у Отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади. Управо он је извршио атентат на Анту Павелића 10. априла 1957. у Ломас де Паламор, предграђу Буенос Ајреса.

Априлски рат га је затекао на војној служби у Струмици, на граници Краљевине Југославије и Грчке. Ту је без ичије команде пуцао на Немце и за то добио одликовање. После кратког рата упутио се у родни крај у село Косић у Бјелопавлићима.


Благоје Јововић

Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италије. Био је изабран за командира Косићког партизанског одреда, с којим је учествовао у борбама на Пљевљима.

Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на Баја Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

После тога прешао је у четнике, код пуковника Баја Станишића, који му је пре рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.

Септембра 1944. године налазио се у саставу делегације која је била одређена да крене у Италију на преговоре с Енглезима. За председника мисије је одређен Душан Влаховић, а за потпредседника Јаков Јововић.

Путовали су малим бродом који се звао „Тендер“ од Котора до Тарантоа у Италији. Када су пристали, сачекао их је амерички капетан и одвео их у њихов клуб. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, који су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана.

Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у Интелиџенс сервису и том приликом упознао Рандолфа Черчила.

За време рада у Интелиџенс сервису упознао је и неке Јевреје који су га обавестили да Анту Павелића у Италији крије Католичка црква, под лажним именом. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.

Септембра 1947. испловио је из Ђенове за Буенос Ајрес. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац.

Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић“ и члан управе удружења „Његош“.

Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком 1957. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету  Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је Јаков Јововић, а добровољно се пријавио његов рођак Благоје.

Касније им се придружио Мило Кривокапић. Донета је одлука да се атентат изврши 9. априла 1957, дан уочи прославе Дана независности НДХ. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место Паламор, где је Павелић дуже живео.

Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.

У среду, 10. априла у 9 часова увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака.

Јововић је потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу. Два метка су погодила Павелића, који се затетурао, али је погнут почео да јауче од болова и моли за милост.

Како је то изгледало можда најбоље описују речи самог Благоја Јововића о том случају, а које су записане у књизи „Два метка за Павелића“:

– Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: „Мајку ти јебем српско-јеврејску, комунистичку!“ Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: „Јуре, Јуре!“ И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било ? Онако задихан, говорим им: „Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!“. „Тај је луд или пијан“, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај – сликовито је дочарао Јововић.

Аргентински новинари успели су да дођу до рањеног Павелића тражећи од њега интервју. Иако је био у болничком кревету, примио их је и представио се као човек „који је много учинио за хрватски народ“. Између осталог, осврнуо се се и на покушај атентата и рекао:

„Знајте, господо, атентат није извршио некакав емисар југословенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овог крије се друга личност…“

Задобијене ране од атентата Павелићу никад се нису зацелиле, пошто је боловао од дијабетеса. Умро је у рано јутро 28. децембра 1959. у 71. години у Мадриду, од последица атентата.

После 55 година Благоје Јововић је 1999. посетио први пут СР Југославију. Допутовао је из Аргентине и посетио манастир Острог, сусрео се с митрополитом Амфилохијем Радовићем и том приликом рекао да је он човек који је убио Анту Павелића.

После тога шира јавност је сазнала прави идентитет човека који је пуцао на Павелића 1957. године у Ломас де Паламору, Буенос Ајресу. Благоје боравећи под Острогом, посетио је родно село Косић и гробље својих предака.

Умро је 2. јуна 1999. у Росарију, Аргентини, само неколико месеци после посете, прве и последње, свом родном крају.

Коментари (20)

  1. Рашо каже:

    Свака ти част, не знам како није добио неки споменик или да нека улица носи његово име ово је једно од херојских дела као што су урадили Милош Обилић и Гаврило Принцип…

  2. bdorotej каже:

    Рука ти се позлатила.

  3. Aleksandar каже:

    covek odlicno odradio svoj posao

  4. Crnogorac каже:

    ETO LJUDI MOJI ,JEDAN CRNOGORAC (BJELOPAVLICI) JE PONOVO UCINIO SRPSKI NAROD SRECNIM I PONOSNIM!

  5. Mikellicg каже:

    Ovo nisam znao a sada sa PONOSAN sto ga je stigla ruka pravde bas od Crnogorca :-))

    1. Crnogorac каже:

      Zdravo bio BRATE MOJ!!!

      I svi Legijini ljudi….

  6. Crnogorac каже:

    i da znate da je ZVEKI uradio dobar posao…..mislim moj BjelopAVlic!

    Da zivi Pukovnik Milorad Ulemek i da mu Bog sacuva zdravlje kao dosada…..i svi Mi sto gajimo pijetet prema nasim herojima pocev od Zeljka Raznjatovica ARKANA!

    Sokolovi nasi ,,KROZ VATRU I VODU,, do konacne LEGENDE!

  7. Jovović Aleksandar каже:

    Ja sam Bjelopavlič. Otac mi je iz Kosića-Danilovgrad.Dragutin Stanka Jovović. Voleo bih da mi neko kaze ko mi je Blagoje. Otac mijde preminuo a deda Stanko streljan kao četnik 1944. Tako da nemam koga da pitam,sem da odem u Danilovgrad/Kosić,gde mi je otac rodjen.Ko zna nek mi posalje mejl

  8. Beli orao каже:

    Blagoje, blago nase!

  9. Сербо Макеридов каже:

    Браво Србине, свака част! Да је било више таквије.

  10. Jovovic Aleksandar-Celebicka3/1 Beograd каже:

    Ja opet Jovovic Aleksandar poreklom iz Kosica-Danilovgrad Bjelopavlic.Blagoje mi je rod,otac mi je preminuo a deda Stanko vojevao sa Jakovom i BLAGOJEM.Streljan 44 Zidni most.Niko mi ne odgovara kakav . Mozda zbog adrese-evo sad je dajem.

  11. Jovovic Aleksandar-Celebicka3/1 Beograd каже:

    Molio bih da mi neko kaze ko mi je Blagoje,deda Stanko Jovovic streljan 1944na Zidanom mostu kao kraljev oficir.Bjelopavic sam iz istog mesta Kosic-Danilovgrad Crna Gora.

  12. Cetnik каже:

    LEGENDA SRBA

  13. Nikola каже:

    Blagoje Jovovic nje bio ni cetnik ni komunista nego casni crnogorac srbin antifasista!

  14. Milanm977 каже:

    Srbine neka ti je laka zemlja…

  15. Stanojko каже:

    Junak Blagoje Jovovic zasluzio ulicu u svakom gradu i selu u Srbiji i Republici Srpskoj.🤗

  16. Milanm каже:

    Slava Ti bila i hvala u ime svih Srba…

  17. Zoran Kecman каже:

    Bjelopavlici su svi uglavnom Srbi, sad se mozda izjasnjavaju i drugacije…Osveta im je u krvi i svete se 100-200 godina…Jovovic je ubio i Maksa Luburica u Spaniji sa cekicem i presudio Sekulu Drljevicu…Nije samo pucao na Pavelica…Takodje je trazio i Dinka Sakica po Paragvaju i Urugvaju, ali je Sakic pobegao u Cile kod Pinkchea…Da li je delovao sam na svoju ruku ili je imao pomoc nekih struktura, to nije bitno…bitno je da je vratio krv…Jos 70 ,,duznosnika,, NDH je pobijeno na slican nacin…Blagoju Jovovicu VECNA SLAVA…😎😎😎

  18. Dusan Mrdjenovic каже:

    Eh,zasluzio je da udje u citanke, kao Obilic i Princip, i hoce, morace ! Slava mu i hvala, neka mu ime svetli hiljade godina !

  19. Goran каже:

    Od Crnogorske osvete još ako je pravična niko pobegao nije.Ima jedan film po istinitom dogadjaju Bata Živoinović glumi Crnogorca kome su ustaše ubile ženu i decu,samo je jedno dete preživelo,slikali se posle zločina,sve ih je našao i pobio do jednoga.Mislim da je ovaj pobio još neke ustaše kao i Maksa Luburića.

Напиши коментар