Два и по века чувају српство од заборава

Поред свих несрећа кроз које су Срби вековима пролазили, како у својој земљи, тако и ван њених граница, у селу Ловра близу Будимпеште дуже од 250 година постоји, вероватно сада већ и најстарија српска школа у дијаспори. Иако се у тој образовној установи школује свега десетак ученика, уз велике напоре малог броја запослених још увек деца уместо Озо сип, певају: Коло води Васа, Српкиња, У Милице дуге трепавице и друге старе српске песме.

1922. година


НАЈСТАРИЈА СРПСКА ШКОЛА У ДИЈАСПОРИ

Српска православна вероисповедна школа у месту удаљеном од Мађарске престонице свега педесетак километара, постоји још од давне 1756. године. Иако су се многе генерације Ловрана промениле, најзанимљивије је да су мештани овог сеоцета на Чепелском острву велику пажњу посвећивали образовању, што и данас чине. Осим школе, библиотеке, дома културе и цркве у селу ништа друго не функционише. Чак нема ни продавнице нити кафане. У школској згради поред четворогодишње школе у којој се школује свега 13 деце, смештено је и обданиште у коме је укупно 17 малишана.

1930. година

1930. година

– Волела бих да сви сачувају своју културу, образовање и обичаје, као што смо то успели ми у Ловри да учинимо. Иако није било лако предходних 250 година, ми смо успели да сачувамо и одржимо школу коју поред српске деце, похађају и Мађари – започиње причу за учитељица Софија Иванов, додајући да су сва деца од првог до четвртог разреда заједно.

1971. година

1971. година

– Ми смо као једна велика породица. Родитељи су свесни да су им деца на добром месту. Имамо мало деце и можемо сваком појединачно да се посветимо. Током школовања деца добију све оно за шта родитељи данас све мање времена имају, пуно љубави и пажње – прича учитељица, додајући да се у првом разреду ради искључиво на српском језику, а да се мађарски учи од другог.

1997. година

1997. година

Васпитачица Милица Алексов, у ловранском обданишту је 26 година, а њену групу од школске деце дели само преградни зид објекта.

– Нажалост свих нас, све је мање и мање деце. Мађарски се учио у обданишту, а српски се знао, док је данас обрнута ситуација. Пуно је деце из мешовитих бракова – казује васпитачица Милица.

2013. - Школу данас похађа свега 13 ученика: Софија са ђацима

2013. – Школу данас похађа свега 13 ученика: Софија са ђацима

Љубомир Алексов, начелник села Ловра, каже да школу финансира мађарска влада, а да се до почетка ове године половина финасија издвајала из сеоске касе.

– Поред свих потешкоћа имамо добру вољу да очувамо оно што је српско. Све је теже и теже, али још увек успевамо да се изборимо. У школи је све мање ученика, а учитељице се искључиво школују у Мађарској – каже Алексов, који се сам стара и о библиотеци која броји око 5.000 наслова, од којих је половина на српском језику.

Распуст само за време бербе грожђа

Архив бележи да 1771. школа у Ловри није радила само 10 дана за време бербе грожђа. Уџбеници се издају у Новом Саду, а главни предмет је веронаука. Српска православна вероисповедна школа подржављена је 1948. и од тада је део Основне школе у Српском Ковину, само са прва четири разреда. Мађарска државна школа је укинута 1960, јер у малом селу није било потребе за две школе, а српска је имала више ђака. Обданиште је отворено у годинама после Другог светског рата. Двојезично је, а васпитачица је увек Српкиња.




2 коментара

  1. nlcph

    Веома лепа прича и фотографије. Све похвале за људе што се боре за егзистенцију српске школе у дијаспори.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *