У питању је старешина у Посебним јединицама полиције. Од рата има психичких проблема више пута је већ покушао и да се убије, каже Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије.
Полицајац М.М. (1965) покушао је да се убије скоком са прозора своје собе у смештајном објекту МУП-а у Дурмиторској улици у Београду.
Срећом остао је жив, али је питање да ли је све могло да се заврши још трагичније пошто је у питању полицајац који је учествовао у свим ратним дејствима на Космету и југу Србије, а већ скоро 15 година пати од пострауматског поремећаја.
Како му нико за то време није помогао на одговарајући начин, репрезентативни Полицијски синдикат Србије тражи да се хитно нађе решење за овакве случајеве, да не би дошло до још веће трагедије.
– У питању је ратни ветеран, старешина у Посебним јединицама полиције. Од рата има психичких проблема, неколико пута је лечен од пострауматских последица ратних дешавања, а више пута је већ покушао и да се убије.
У међувремену му се због тога и породица растурила. Међутим систем је такав да му се не може помоћи на одговарајући начин. И МУП-у и старешинама су везане руке, јер упркос проблемима које има, он не може да се превремено пензионише, али се не може ни таквом човеку дати отказ.
Радио је без оружја, јер се знало о каквој је особи реч, али сваком полицајцу је ипак оружје на дохват руке. Особа која је ратовала за Србију, практично је остављена сама себи.
М.М. је био у свом родном месту, а потом отишао у једну психијатријску болницу због проблема, где није примљен. Вратио се у Дурмиторску, попео у своју собу и скочио са другог спрата. Поломљене су му бутна кост и чашице на коленима.
Друштво и МУП немају одговор на овакве проблеме, а таквих полицајаца има још много. Парадоксално је да МУП нема никакву сарадњу са ВМА која има искуства у лечењу таквих поремећаја, па су ти људи остављени сами себи.
Полицијски синдикат Србије је петицијом затражио од надлежних у МУП Србије да се реши питање ратних ветерана, којима углавном није признато учествовање у борбеним акцијама, каже Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије.
На жалост, није ни први ни последњи ратник и ветеран коме је куртонска државна администрација окренула леђа. Доста је ветрана и инвалида, са породицама, без икавих прихода. Мислим да се то ради намерно, по диктату, да би се угасио сваки патриотски пламен и жеља за отпором у нама.
Не заборавимо да живимо у колонијалној демократији у земљи управљаној споља. Ми смо колонија, само је народ заглупљен да то не може да схвати. Нико нема муда и не сме да каже народу истину.
to mu je hvala od države,od premijera koji se u to vreme rata krio po šumama i vikendicama što dalje od vojne policije.sramota za zemlju i ovo je greh prema svim nesretnim ljudima koji su razum izgubili u ratu da bi državom vladali oni kojima je moć i novac oduzeo razum.