Драги Ћамил и Сребреница на води

Пише: Здравко Стоилковић

Писао је Душко Радовић да су многи неспособни далеко догурали: неспособни могу радити све, док способни раде само оно што умеју. Колико глупости још Вучић треба да уради у наше име док не оде са власти?

Захваљујући последњим догађајима, закључак је да је Србији неопходан независни медицински тим састављен од психијатара и психолога. Људи који доносе одлуке „у име народа“, пре него донесу било какве одлуке у наше име, требало би да се консултују са психијатрима. У сумрак здравог разума, на партијским састанцима СНС деле се цедуље на којима су исписане речи подршке Фараону.

И међу ботовима су се појавили револуционари незадовољни вестима да ћемо из нашег буџета пет милиона евра донирати Сребреници. Они доследни, писали су како је „Србија инвестициона сила“. Потенцијал за улагање у варошицу од 15.000 становника? „Ко тебе каменом ти њега евром“. Тако су надахнуте коментаре писали да су уместо сендвича заслужили гирос.

Сендвич бригадири покушавају на све начине да оправдају то што се народ гуши у кредитима, што милионска армија ради за минималац, што нам је правосуђе попут спортског риболова – криминалце ухапсе, сликају се са њима, а потом их пусте на слободу…

Те што је милион људи на Бироу за незапослене, што фараон узима од пензионера, од просветних радника, од војника и медицинара, и док гладна деца падају у несвест, „краљ ботова“ извршава заповести тета Ангеле. Овом исплатом Вучић сам потврђује геноцид, када већ захваљујући Руском „њет“ у Савету Безбедности, нисмо етикетирани геноцидном нацијом.

Становници Сарајева не заборављају да је Вучић током рата боравио код „четника“ поврх града и да је дуго након рата имао националистичке позиције. А, онда је зажелео да се допадне ЕУ и да игра на два фронта, иако је у Русију и у РС одлазио с празним фразама, док у односима с БиХ прави конкретне кораке.

Вучића је примио сребренички начелник Ћамил Дураковић, исти онај Ћамил за кога је ратни злочинац Насер Орић национални јунак, исти Ћамил који је правио циркус при хапшењу поменутог криминалца.

Назадне власти растеретиле су српски „препуни“ буџет иако су знале да је кроз Сребреницу до сада прошло две милијарде евра хуманитарне помоћи, а да од тог новца још увек ништа није направљено осим што се новац неретко користио за стварање још већих предрасуда према Србима.

Притом се главнокомандујући Деда Мраз обрукао пред својим народом. Покушај да се искупи за „100 за једног“, Бошњаци му неће заборавити, па све и да им је дао пет милијарди евра.

Поставља се питање да ли је неко бар нешто дао породицама наших погинулих војника и цивилних лица која су ни крива ни дужна гинула од Јасеновца, преко Крајине и Сарајева, до КиМ. Да ли је народ из Крајине икада добио нешто кад је избегао на ове просторе? Никада ништа. За Братунац и за Кравице да ли има пара? Наравно да има јер Србија је најбогатија земља света – недостатком разума властодржаца.

Болесну децу лечимо смс порукама, обданишта и болнице се распадају, док представници власти бауљају ко гуске у магли. Премијеров поклон онима који су убијали српски народ, индиректно одаје признање наше кривице за Сребреницу. Лажни мир купљен је по цени историјске осуде Срба. Уколико се сетимо недавног каменовања, питање за Ћамила је како му није испод части да прими тај новац?

Шта би на овај чин Вучића рекао Видоје Лазић, разапет на крст? Шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски мучен и убијен када је отрчао иза непријатељских линија да спасе љубимца: „Тата, остао ми Леси на ланцу“? Од маја 1992. до фебруара 1993, српско становништво на подручју општине Сребреница дословно је десетковано.

Од 9.390 Срба остало их је 860, од 59 српских села, 55 је етнички очишћено. Срби су град напустили након убиства српског челника Горана Зекића. Ретки који су остали су гоњени попут трофејне дивљачи. Заробљени Срби одвођени су у Сребреницу и у Поточаре, у логоре у којима им се губи сваки траг.

Уз повике „Алаху екбер“, сребренички џихадисти су походе на околна српска насеља изводили на велике хришћанске празнике. Банда муџахедина увежених са којекаквих ратишта Арабије, представљена је мирним туристима у пролазу.

Штета што Вучића нису прошетали и до Скелана где су Орићеви кољачи масакрирали 1.500 Срба. Није проблем бити хуман или поштен, проблем је што и Бошњаци и Хрвати и дан данас поричу монструозне злочине над Србима.

Срби су одувек били луцкасто хумани, а када ни након оваквог понижења нису изашли на улице, онда је и ред да их јашу. Једина ствар која је потребна за тријумф зла је та да добри људи ништа не ураде. А, сада, замислите послератну Немачку са Гебелсом на челу…

 

Хазардер магазин