Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу?
Примио сам писмо из Аустралије у коме се наводи да је г. Васа Кондић из Сиднеја, иначе преживело дете из хрватског логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, саопштио истину о ономе што је лично видео као дете од седам година док је био заточен у Јасеновцу.
Директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина рекао је да се судбина муслиманских војника у јулу 1995. године не може квалификовати као геноцид, већ као ратни злочин, док акција „Олуја“ или агресија на Југославију 1999. године имају све елементе геноцида.
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуција покренула најцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу
„Он је трудници хтео да отме златну наруквицу коју је носила. Није могао да чека да је скине, па је ножем, почео да јој сече руку у пределу подлактице. У том моменту жена почиње да јауче и пада на земљу, а истовремено јој се откопчава и наруквица коју Орић узима.“
Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је данас да се 1.654 особе са територије Косова и Метохије воде као нестале
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест
Жртве усташког погрома над Србима који су свирепо побијени у Хрватској 1941. године до данас још нису ексхумиране. На месту где је био логор смрти још нема имена на спомен обележју које је недавно подигнуто на платоу испред Шаранове јаме на Велебиту, јер то не дозвољавају хрватске власти.
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоја (55).
Људи још памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моје ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Mилисаву убили мајку, брата и синовца
Годинама сам у Поточарима гледао како Бошњаци оплакују своје мртве уз читав свет, уз стотине дипломата, амбасадора, и како на Петровдан, следећег дана, спрске мајке, попадале по гробовима као гавранови, саме оплакују своје мртве синове и кћери, невино побијене од Орићеве руке… Без амбасадора, без подршке из света, саме са својом тугом, кукавице сиње…
Бестијалност бруталности утамањивања свега српскога, запрепастила је чак и саме фашисте Талијане и Немце, који о томе оставише многобројне писане трагове, фотографије и оригинална хрватска документа, у којима је изричито наведено учешће свештеника РКЦ.
Важан амерички политички интерес на Балкану је територија Босне и Херцеговине. А да би то постигли, морали се решити питање Републике Српске Крајине. Избора није било: Крајина је морала нестати.
Нисмо први пут сатерани у ћошак, у угао из кога нам делује да нема изласка. Притиснути смо са свих страна и не дозвољавају нам ни очи да отворимо. Није то ништа ново, гледали смо ово много пута у прошлости. И тада, као и сада, непријатељ је већ кренуо са слављем, уверен у своју победу.
Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт и бивши заменик шефа Умникове администрације Џон Кови, нису ни после рата „отишли“ са Косова. Уместо оружја, зоне интересовања су им посталe инфраструктура, рудна богатства, осигуравајућа друштва, али и енергетика.
Од НАТО злочиначке агресије 1999. године на Србију и доласка на власт петооктобараца, упорно се генерише прича о мачу Дамокловом над Србијом у случају браће Битићи.
Понављам, терористи, мада се упорно квалификују као „борци“, осим ако Србија у међувремену није признала ОВК као ослободилачки покрет, Друштво младих горана или какву невладину организацију за очување флоре и фауне Проклетија од Срба, Рома, Горанаца и Албанаца који су били погубни по биљни и животињски свет те бајковите планине?!
Пуковник полиције Славко Никић последњи је живи члан екипе која се борила против кријумчарења наркотика на Космету од 1990. па све до 1999. године. Активни учесник рата на Космету. Хапшен у акцији „Сабља“. Нада се да ће једног дана Србија постати права држава која неће газити оне који су се борили за њену одбрану.
Истина о којој се ћути!
Мали Марко Симић данас би био момчић, спремао би се за прво бријање, за први излазак, сањао снове дечака, правио планове за будућност
