Документарни филм „Анеђео са горе Заглавак“

Фама око српских добровољаца у Доњецку не стишава се од кад их је премијер Вучић оптужио да су „плаћеници“. Српски медији, добровољцима који су отишли у помоћ православној браћи у Новорусији, почели су да дододељују називе „пси рата“ и „плаћене убице“. Ипак, не тако давно овде се водио рат и Руси су долазили да помогну нама. О њиховој жртви за Српски народ снимљен је филм, а аутори филма уместо „пси рата“ – руске добровољце су назвали анђелима.

Konstantin-Bogoslovski-Andjeo-sa-gore-Zaglavak
Херој одбране Вишеграда – Константин Богословски (фотографија из пасоша)

Документарни филм „Анеђео са горе Заглавак“, за који је сценарио написала Љиљана Булатовић, посвећен је жртви руских добровољаца током рата у Босни и Херцеговини. Симбол те жртве је двадесетогодишњи Константин Богословски који је погинуо 12. априла 1993. године током херојске одбране Вишеграда.

Филм садржи потресне изјаве његове мајке, команданта и сабораца који су били сведоци Константинове погибије.

Константин је рођен 17. јула 1972. године у граду Гарму у Таџикистанској републици – тадашњем СССР-у. Према казивању мајке Људмиле он се 1991. вратио из војске у трентку када се СССР распадао.

– Не желим да живим овде мама, ово није моја земља – рекао јој је тада.

Људимила Богословска – мајка хероја

Људимила Богословска – мајка хероја

Људимила је испричала да је Константин тада да козаци говоре да треба ићи и ратовати за браћу Србе и он је рекао „ја ћу отићи и готово“. Чак када су пробали да га убеде да не иде јер је сувише млад, а због младоликог изгледа личио је на 17-годишњака, рекао је „дао сам реч и одлазим“.

Константин је дошао у Републику Српску упркос лошем предосећању које је имао. Пре одласка рекао је друговима да ће погинути.

– Осећам да ће ме тамо убити – рекао им је.

Уочи погибије руски добровољци су добили знак да ће тешко страдати.

– Уочи битке руски добровољци су сазнали да ће неко погинути. Кандило које им је увек горело у соби бацило је жар и кренуло је да гори у соби у којој су били смештени. Они су ми рекли да су добили знак и да ће бити жестока битка и да је питање ко ће се од њих вратити – сећа се отац Рајко, локални свештеник.

У борби за Заглавак учествовао је и садашњи председник руског удружења Косовски фронт Александар Кравченко који је тада рањен у главу.

Филм садржи исповести Константинових сабораца који су били поред њега у тренутку погибије, као и снимке са сахране. У филму говоре командант Вишеградске бригаде Лука Драгичевић и командант Вишеградске интервентне јединице Бобан Илић.

Сахрана руског добровољца
Сахрана руског добровољца

Потресни снимци мајке Људмиле на месту погибије сина никога неће оставити равнодушним.

Иако је филм игнорисан од стране медија у Србији, филм је доживео велики успех у Русији где је освојио престижну награду „Златни витез“.

„Златни витез“, међународни филмски форум православног филма, је добро познат. Основан 1992. године залагањем ентузијаста, он је одавно изашао из оквира обичног фестивала објединивши филм, позориште, музику, књижевност и примењену уметност под слоганом: „За моралне, хришћанске идеале, за уздизање људске душе“. Филм је преведен и на руски језик.

Сценариста Љиљана Булатовић каже да за филм „Анђео са брда Заглавак“ влада велико интересовање у словенском свету јер он симболизује словенско братство. Филм се приказује на бројним форумима и скуповима.

Љиљана Булатовић

Љиљана Булатовић

Ове недеље путујем у Придњестровље где Министарство културе Руске федерације у сарадњи са Фондом „Сазидање“ као и организацијама из Предњестровља 0рганизују антифашистички скуп поводом 70 година од протеривања нациста из овог региона. Позвана сам да гостујем са својим филмом на овом скупу. Такође филм ће у октобру бити приказан у граду Армавир у Русији.

Љиљана Булатовић каже да је филм настао поводом двадесете годишњице од борбе за брда Столац и Заглавак од чега је зависила одбрана Вишеграда.

– Српски војници су били већ изморени и претила је опасност да ће се повући јер нису могли више да задрже нападе муслимана. Тада су стигли Руси који су донели нову снагу и својим жртвовањем спречили су да Заглавак падне у руке муслимана што би вероватно довело до пада Вишеграда – каже Љиљана Булатовић.

Она каже да је мајку Константина Богословског први пут упознала 1998. године у Москви током промоције књиге о генералу Ратку Младићу.

– Та мајка која је дала свог сина за српски народ је рекла да је захвална српском народу који су примили његову жртву. Она је све дала за нас а нама је захвална. Тада ми је рекла, немам више сина да га пошаљем али ако нешто затреба генералу Младићу позовите мене и ја ћу доћи. Рекла је и да је она знала кад је Константин кренуо у рат зашто иде, као и да зна за шта се борио и погинуо – присећа се Љиљана Булатовић првог сусрета са Људимилом Богословском.

Поред сценаристе Љиљане Булатовић, за стварање овог филма су заслужни режисер Петар Недељковић, продуцент Миодраг Меденица, сниматељ и монтажер Марко Недељковић и преводилац Иван Љубовић.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *