Србија

Добијена и друга битка за Србију земљу без ГМО

Среда, 30. јануар 2013. остаће забележен као датум прве институционалне победе на иницијативу одборника Двери од почетка политичког деловања фебруара 2011! У Новом народном договору Двери су за једно од основних начела аграрне и безбедносне политике кандидовале борбу да Србија буде земља без ГМО и да ће политика бити инструмент да у држави иницијативу имају и њоме управљају стручни људи. Општина Чачак је прва територија у полу-окупираној Србији која је декларацијом Скупштине града рекла НЕ (http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/januar/cacak-prvi-grad-u-srbiji-bez-gmo.php) генетски модификованој храни и семену и то захваљујући иницијативи проф. др Миладина Шеварлића и 13 одборника Двери, који су, да подсетимо, у Чачку у опозицији.

Управо таква декларација је остварење програмских ставова и политичких принципа за које се залажемо. У скоро исто време, Европска банка за обнову и развој, испред чијег седишта су Двери и ”Стоп ГМО” одржали протест крајем новембра 2012, стопирала је пуштање предсетвеног кредита за компанију ”Монсанто” у износу од 40 милиона евра, који је требало да обухвати и подручје Србије.

Након овог протеста и упозорења представницима банке том приликом, након десетина трибина у организацији Двери широм Србије, јавних наступа на медијима, округлим столовима и запаженог учешћа представника Двери на првом јавном слушању о ГМО у Скупштини Србије (http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/novembar/dveri-na-skupstinskoj-raspravi-o-gmo.php), као и објављивањем низа текстова, плаката, подељених брошура о штетности ГМ хране и семена, пројекта ЕБРД под бројем 43925 више нема на сајту ове банке!

Наравно, реч је о интернационалној иницијативи и притиску преко 150 организација које су писале ЕБРД и захтевале да се овај пројекат заустави (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/365156/Rampa-za-genetski-modifikovanu-hranu-u-Srbiji-propalo-sirenje-Monsant).

Двери су свакако део тог широког фронта организација, појединаца и стручних људи који се организовано, одлучно и аргументовано противе еугеници 21. века коју спроводи светски ГМО лоби. Иако многи тврде да је ”Монсанто” јачи од 20 Србија заједно, Србија је држава и има своје законе који ће морати да се поштују.

Иницијативу за усвајање Декларације: За Србију – земљу без ГМО, Двери покрећу у општинама и градовима где имамо одборнике, као и у свим другим где ће наша повереништва затражити да се општине, градови и окрузи Србије прогласе за нетолерантне на ГМО, а завршно, биће упућена и Скупштини Србије.

Хоће ли Влада дозволити увоз ГМО?

Према изјави актуелног министра пољопривреде Горана Кнежевића у емисији ”Упитник” на РТС-у (http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/1256512/Упитник.html), измене актуелног рестриктивног закон о ГМО неће бити на дневном реду Скупштине на пролеће, како је иначе било планирано. Наравно, то је само политичка изјава, а људима који се баве темом ГМО познато да је Америчко министарство пољопривреде (USDA) до сада у неколико наврата финансирало истраживања, огледе на парцелама, одржавање семинара, обуку лобиста (сетите се епизоде са Дулић-Марковићком) и израду стручних радова на измени законских регулатива које би, дугорочно гледано, требало да омогуће промет и узгајање ГМ хране и семена у Србији.

Министар Кнежевић сматра да ће бити неопходно покретање широке јавне расправе на тему ГМО-а. Подсећамо господина министра да би он као министар требало да је обавештен да је јавна расправа покренута од стране Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије, којом је председавала Милица Војић-Марковић (ДСС) и одржана у Скупштини Србије још 13. новембра 2012. и да је том приликом више него јасно преовладавао став да Србија треба да остане земља без промета и узгајања ГМ хране и семена. У истој емисији господин Кнежевић говори о либералнијем законском оквиру за ГМО у Европској унији у односу на нас и да се у земљама ЕУ гаји ГМ кукуруз и ГМ кромпир.

Међутим, реч је тек о неколицини земаља у којима је дозвољен узгој ГМ биљака. Ако занемаримо Немачку и Шведску које имају свега 16 хектара под овим биљкама, у ЕУ озбиљнији произвођачи су свега пет земаља од двадесетседам http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:415798-EU-se-izjasnjava-o-uzgoju-GMO).

Како ће се ускоро пола милиона становника ЕУ изјашњавати на референдуму по питању ГМО-а, и министар Кнежевић споменуо је могућност да се и грађани Србије референдумски изјасне по овом истом питању. И то би била добра иницијатива да се Србија налази у законској позицији у којој се налазе земље ЕУ. Да подсетимо, главни ”адут” заговорника измене важећег закона о ГМО у Србији је да нас постојећи закон удаљава од чланства у Светску трговинску организацију.

У тој мантри предњаче ГМ лобисти из Љајићевог министарства трговине, од којих су неки ту већ десетак година. На сву срећу, по питању заштите од легалног увоза и дистрибуције ГМ хране и семена, наш закон је много бољи, тј. рестриктивнији од закона који важе у ЕУ. Мантра се састоји у томе да је битна либерализација закона као најшире платформе која кочи трговинске односе, а да ми можемо уредбама спречити увоз и дистрибуцију ГМ хране и семена за сваки производ посебно. С обзиром да знамо колико се у овој земљи поштује Устав, закон, а камоли подзаконски акти, боље нам је да се држимо рестриктивног закона.

Изменом закона и учлањењем у СТО, а према речима стручњака из области генетике, сваки увозни производ који је декларисан да има ГМ структуру, тестира се једноставно и тестирање не кошта много – око 20-так евра. Проблем настаје за тестирање производа који немају пријављену генетску модификацију. Да бисмо утврдили да одређени производ садржи ГМ структуру, на терет државе, чланице СТО, тестирање износи и по неколико милиона динара. Само помислите колико производа већ увозимо у овој већ тринаест година увознички орјентисаној привреди, па је сасвим јасно да се све не може тестирати.

Где је онда решење? За привреду, требају нам квалитетни, здрави и генетски немодификовани производи, које већ имамо, и здрава извозна политика, која подразумева и промену монетарне политике НБС која вештачки држи нереалан курс динара у односу на остале валуте и тиме даје стимулацију увозничком лобију. Извозно орјентисане фирме губе из дана у дан, јер курс не прати стопу инфлације, нити пораст тзв. ”потрошачке корпе”, па се дешава да се од уговарања посла до његове наплате, ”истопи” зарада фирми које извозе домаћу робу.

Пооштрити постојећи Закон

Што се тиче заштите од ГМ хране, свакако најбоља ће бити држати се оне народне: У се и у своје кљусе! Покретањем здравих тржишних односа са домаћим производима, вишеструко можемо смањити увоз, а самим тим и хранећи и себе и стоку здравом домаћом храном, природно штитити и стимулисати домаћу производњу. У том смислу, нама није неопходан референдум по питању ГМО из два основна разлога: први је да је законски наша позиција боља у односу на земље ЕУ и да треба извршити институционални и ванинституционални притисак на Скупштине општина, градова и на крају Скупштине Србије да се усвоји декларација о Србији као земљи без ГМО и да се постојећи закон пооштри, нарочито кад је у питању недовољно добро дефинисаних 0,9% дозвољеног ГМ садржаја у производима који су у промету.

Други разлог произилази из искуства Покрета Двери који је везан за изборну крађу на претходним парламентарним изборима: пристанком на референдум, доводимо се у позицију ”мачке у џаку” када су у питању резултати, тачније манипулација резултатима референдума. Наше искуство говори да у овој земљи механизам провере истинитости резултата избора, а тако и референдума, је у рукама политичара. Ово пишемо, јер покрет Двери и даље нема никакав одговор из Министарства правде, тужилаштва, као и од Председника Републике по питању изборне крађе за коју смо приложили кривичну пријаву и доказе. Мислите ли да би за референдум било другачије?

У сваком случају, Покрет Двери наставља кампању и биће на фронту са свим организацијама, политичким партијама, стручњацима и појединцима који се залажу за Србију земљу без ГМО.

 

Информативна служба Двери Српске

Напиши коментар