„Ђурђевдан” певали сарајевски Срби у усташком возу за Јасеновац

Историчар уметности Жарко Видовић тврди да је Бреговић обрадио песму насталу 1942. године

Voz_Jasenovac

У сточним вагоним их било око 3000. У општем безнађу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге”, из поноса и пркоса први запевао „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је”…

Чувена песма „Ђурђевдан” – коју је лансирао Горан Бреговић – постала је планетарни хит који се изводи на више светских језика.

Код нас је, наравно, сви знају, али мало ко зна да су ту песму у „вагонима смрти” за Јасеновац 1942. године певали заробљеници сарајевски Срби.

Тада се песма звала „Ђурђевдан је”, а професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је тада и сам био довезен у злогласни усташки концентрациони логор, сведочи да су Србе 1942. године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и да их је полиција, по наређењу НДХ, повела на „ђурђевдански уранак”.

Видовић је био у затворима до 1942. године, и то прво у немачком, па у усташком. А у том „Великом транспорту” пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој.

Према његовим речима, на путу према Јасеновцу, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем безнађу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге”, у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је”.

По доступним сведочењима, усташе су због песме „Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.

Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживело тортуру.

Бреговић је обрадио песму насталу у српским мукама.

 

Факти




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *