Он је међу припадницима „Црвених беретки” и у широј јавности поштован као ратник и патриота јер је на ратишту пет пута рањаван док се борио за Србију. Поражавајући је детаљ који износи: „Из Седмог павиљона, без проблема су могли да оду и силоватељи и нарко-дилери и разбојници и педофили, али не и ја.
У име ос. Бранка Берчека и Милорада Улемека сам Вишем суду у Београду предао Молбу за условни отпуст са издржавања казне затвора. Осуђени Улемек је издржао више од 20 година док је Берчек на издржавању казне преко 21 године, чиме су испунили законски услов да издрже више од половине казне и стекли право на условни отпуст.
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
znam ko je krvlju branio moju zemlju…napred heroji srpskog naroda…. eeee samo mi krivo sto ne pobiste vise siptara,ali bice prilike kad tad…SRECNO