Да ли је Војводина нова инстант-држава на Балкану?

Пише: Вејн Мадсен

Све сорошевске и неоконзервативне квазиконструкције пуном паром раде у Војводини

ustase-zagreb-hrvatska-predsednica-kolinda.grabar-kitarovic-hdz

Ако буде по жељама Европске уније и NATO, обоје са седиштем у Бриселу, српска покрајина Војводина постаће следећа инстант-држава на Балкану. Тиме би се придружила Косову, које су ЕУ и NATO претходно отели од Србије и претворили у етничку албанску државу под управом терористичке ОВК.

Пошто је Косово отето трупама NATO и махинацијама ЕУ, Србија се сада суочава са могућим губитком плодне подунавске покрајине Војводине ако Брисел опет крене да мења границе. Ако је судити по недавним коментарима бившег помоћника генсека NATO „за јавну дипломатију” и новоизабраног председника Хрватске Колинде Грабар-Китаровић, Хрватска ће ускоро да послужи као одскочна даска за планове NATO да Војводину отме од Србије и прогласи мултиетничком и мултијезичком независном „домовином” Мађара, Рома, Словака, Хрвата, Румуна – и новопридошлих албанских избеглица које ЕУ довози аутобусима из јужних делова некадашње Југославије.

Војводину медији и невладине организације које финансира Сорош већ називају „Мађарско Косово” иако Срби чине 66 одсто становништва покрајине. Са 25 етничких група, Војводина је једна од најхетерогенијих регија у Европи. За ратне планере NATO и Сорошеве демографске инжењере то представља плодно тло за етничке сукобе и даљу „балканизацију” Балкана.

Мађари чине само 13 одсто становништва, Хрвати 2,7 одсто, а Словаци 2,6 одсто. Сорош и неоконзервативни медијски манипулатори такође помињу Војводину као домовину Рома („Цигана”), којих је само 2,1 одсто. Аспирације румунских иредентиста према Војводини су смешне кад се узме у обзир да Румуни чине само 1,3 одсто становништва, док је Русина и Буњеваца (које својатају Хрвати) још мање.

ГРАБАР-КИТАРОВИЋ И ЈУРЕШКО-КЕРО

После тријумфа над тренутним председником Јосиповићем, сумњивом – рекло би се чак и сорошевском – маргином од један одсто, Грабар-Китаровић није губила време, већ је Србији бацила рукавицу већ у победничком говору. Изјавила је да ће се борити за аутономију Хрвата у Војводини, што у преводу значи подршку сепаратизму покрајине од Србије. Грабар-Китаровић такође је најавила обнову присних односа Хрватске са Немачком, што никога није изненадило с обзиром на историјске везе њене странке, Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), са усташама – хрватским нацистима који су за време Трећег Рајха владали сателитском хрватском државом. Иредентизам Грабар-Китаровићеве према Хрватима у Војводини, посебно у Срему где су већина (sic), и Херцеговини у данашњој БиХ, одраз је „неоусташтва” у данашњој Хрватској.

Грабар-Китаровић је негативно реаговала на недавну пресуду Међународног суда правде у Хагу, који је одбацио хрватску тужбу против Србије за геноцид у рату 1991-95. између Хрватске и остатка Југославије под српском доминацијом. МСП је такође одбацио српску противтужбу, произашлу из злочина хрватске војске и америчких плаћеника у операцији „Олуја”. Блицкриг хрватских снага и њихових америчких саветника против Републике Српске Крајине имао је за циљ етничко чишћење Срба из источних делова Хрватске.

Саветник Грабар-Китаровић и шеф прелазног председничког кабинета је документариста Јадранка Јурешко-Керо (на слици изнад десно) [1], иначе још један амерички трансплантат. Њена подршка Израелу и ционистичким циљевима иде у прилог теорији о блиским везама неонациста и циониста. Ако ХДЗ победи на следећим парламентарним изборима, Грабар-Китаровић је наговестила да ће Јурешко-Керо именовати за премијера, чиме би Хрватска добила женски двојац на власти. Док је била амбасадор у САД, Грабар-Китаровић је помогла да се склопе уносни трговачки споразуми између САД и великог прехрамбеног комбината Подравка о увозу говеђег гулаша и пилећих паштета. Подравкино представништво у САД, као случајно, води Домагој Керо, бивши генерални конзул Хрватске у Њујорку и муж Јадранке Јурешко. Јадранка и Домагој од 1999. живе на имућној Источној страни града Њујорка.

Грабар-Китаровић и њени неоконзервативни савезници сада форсирају причу која се ових дана чује по Војводини – да то није историјски српска земља него део Аустро-Угарске империје до краја Првог светског рата. У имитацији догађаја у Украјини после неонацистичко-ционистичког пуча против демократски изабране власти председника Јануковича, српски језик и ћирилично писмо у Војводини потискују не-Срби, који би да Војводину представе као мађарско-немачку земљу, где се користи само латиница. Војвођански сепаратисти у томе имају подршку мађарског премијера националисте Виктора Орбана, као и новоизабраног председника Румуније етничког Немца Клауса Јоханиса.

ПОЧЕТАК ВОЈВОЂАНСКОГ ИНЖЕЊЕРИНГА

Показатељи да је Војводина следећа мета савеза неоконзервативаца и Сороша су јасни. Европска унија Албанце са Косова, Македоније и Црне Горе превози у Војводину. По доласку у Нови Сад, највећи град у покрајини, агенти ЕУ дају Албанцима 35 евра за такси и инструкције да се разиђу по покрајини и пријаве стално боравиште. На последњем попису становништва у Војводини је било 3.360 муслимана. Масовни прилив муслиманских Албанаца из других делова бивше Југославије јасан је сигнал да ЕУ скупља пруће за потпалу пожара побуне, као на Косову.

Све сорошевске и неоконзервативне квазиконструкције пуном паром раде у Војводини, од Фонда за отворено друштво до Националне задужбине за демократију (NED). Председавајући покрајинске владе Бојан Пајтић течно говори енглески и мађарски и присан је са невладиничким оперативцима у покрајини, које финансира што Сорош што CIA. Они пак блиско сарађују са шефицом америчке дипломатије за Европу Викторијом Нуланд – која је у Хрватској помогла победу Грабар-Китаровић, а у Војводини помаже организацију сепаратиста уз помоћ новопристиглих професионалних провокатора из Румуније, Мађарске, Албаније и ромске популације.

Ако је судити по догађајима у Украјини, Нуланд и њени неоконзервативци за Војводину планирају етничко чишћење Срба и стварање пријатељског режима за западне нафтне и гасне компаније, које су бациле око на налазишта у Банату.

Исто као што је Косово одсечено од Србије како би се направио трансбалкански цевовод а САД добиле трајну базу на Балкану – камп Бондстил – независна Војводина би обезбедила NATO извор нафте и гаса у Банату као и плодну подунавску равницу за производњу генетски модификоване хране. Западни војно-индустријски комплекс дакле о Војводини размишља као о још једној Украјини: територији за Монсантову агроексплоатацију и земљотресно вађење нафте и гаса.

У Војводини је на делу демографски инжењеринг – организовани покушај да се српско становништво сведе на маргину како би на крају поделило судбину Срба у општинама Зубин Поток, Звечан, Косовска Митровица и Лепосавић када је ЕУ прогласила Косово независном албанском државом.

Интервенција NATO и других западних провокатора данас је на насловне странице светских медија довела имена украјинских градова Луганск, Доњецк и Мариупољ. Ако буде како прижељкују Грабар-Китаровић, Јурешко-Керо и Нуланд, сутра ће се јављати о борбама у Новом Саду, Сремској Митровици, Кањижи и Суботици.

_________
Напомена:

[1] Јутарњи лист (август 2014) наводи да је Јурешко-Керо дописник Вечерњег листа од 2001, те да је 2012. снимила документарни филм Удружена неправда о хашком суђењу генералима Готовини и Маркачу (који су новембра те године ослобођени), а 2006. је била приређивач биографије Анкице Туђман Мој живот с Францеком.

Превео НЕБОЈША МАЛИЋ

 

Фонд стратешке културе




2 коментара

  1. Miro von Wien

    Super izlaganje doticnog gospodina , dopoda mi se sve ali se pitam sta je sa populacijom Makedonaca koji du takodje u vihorima rata ostali u Vojvodini kao i mnogi Srbi ? Moguće
    Je da je dosta njih silom prilika asimilirano , ali su tu ?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *