Цупара – српски јунак чији је гроб продат

Пише: Љубица Здравковић Џонов

Знаменити Врањанац, чија су дела недавно откривена, Михајло Стевановић – Цупара, одиграо је велику, ако не и кључну улогу за коначно ослобођење хришћана јужних крајева од Турака. Био је први српски инструктор специјалних снага, као и обавештајац.

Mile-Cupara-Sokolska-uniforma

У врањском Казанђолу војним вештинама подучавао је чак и Гаврила Принципа. За њега кажу да је из Врања кројио светску историју.

Цупара или бата Миле, како су га Врањанци звали, био је изузетно интелигентан, виспрен, физички спреман човек. Завршио је Учитељску школу и у то време, када се развијала борба српског народа за коначно ослобођење од Турака, постао је управник Учитељске школе. Тада и Живојин Рафаиловић долази послом у Врање и ступа у контакт са Цупаром. Њих двојица почињу да раде на националном ослобођењу Србије – прича Синиша Антонијевић, истраживач герилских покрета.

Виспрени Врањанци пресретали пошту турског конзула

Из турског конзулата у Врању, који је постојао од 1878. године, једном до два пута недељно слата су писма – извештаји турком амбасадору у Београду. Тада на сцену ступају виспрени Врањанци, Миле Цупара и Мита Атан (Димитрије З. Стојковић) заједно са Живојином Рафаиловићем и упуштају се у највећи обавештајни подухват тог времена.

Mile-Cupara-Vranjanci
Врањанци који су деловали са Цупаром

Ова тројица су приметила да писма на пошту носи гаваз, почасни стражар турског конзулата Ага Муса, Србин потурчењак. Да би Ага Муса дошао од турског конзулата, морао је да прође бар десетак врањских дућана. Мангупско друштво приметило је да је Ага Муса заљубљен у Српкињу, ћерку чувеног врањског бојаџије Аритона Николића – прича Антонијевић.

Објашњава да су осмислили тактику – предложили су Ага Муси да им дозволи да на кратко отворе и прочитају о чему конзул пише Београду, а да ће заузврат све учинити да се ожени Српкињом.

Ага Муса је одмах пристао. Више од годину дана врањски обавештајци читали су конзулова писма. Прочитали би писмо, поново затворили воском и послали Агу Мусу да однесе на пошту. Конзул је у једном тренутку посумњао на свог гаваза, а српски обавештајци су то већ знали. Били су фер и обавестили су Мусу да му се спрема невоља – каже Антонијевић.

Напомиње да се Муса вратио у православље и оженио се Српкињом у коју је био заљубљен. Оцењује да је то био највећи обавештајни подухват тог времена у Србији. Извештаје ове тројице „мангупа“ курир је носио директно за Београд, обавештајном одељењу српског Генералштаба.

Миле учио герилској борби

Извршни одбор четничког покрета у Врању 1903. формиран је у основној школи у којој је Миле Цупара био управитељ.

Mile-Cupara-Mlada-bosna
Цупара обучава припаднике Младе Босне

Виђени Врањанци, њих тридесетак, схватили су да ако желе у борбу морају да буду спремни и оспособљени. Тако Миле Цупара постаје први инструктор специјалних снага, односно први четнички инструктор – казује Антонијевић.

Објашњава да се обука изводила у врањској клисури Казанђол, као и да се Миле сам сналазио и набављао тактике и начине герилске борбе.

Тада није постојао уџбеник из кога је могло да се учи, већ је разговарао са старим ратницима, прикупљао искуства и тако направио врло делотворан начин обуке. Она се састојала у руковању пушком, камом, бомбом и од техника ручне, односно блиске борбе – прича Синиша Антонијевић, истраживач герилских покрета.

Заборављени херој

Цупара је погинуо је у саобраћајној несрећи тридесетих година прошлог века. Поуздано се не зна година његове смрти. Антонијевић каже да у Врању више нема Цупара, као и да је врањска црква пре неколико година продала његов гроб.

Mile-Cupara

Замислите само како би се Енглези, Американци или Французи старали о гробу таквог јунака. А ми смо имали специјалне снаге 36 година пре Енглеза и 37 година пре Американаца. Михајло Стевановић Цупара је национални херој, а Србија то и не зна! – поручује Антонијевић.

 

Јужне вести




3 коментара

  1. Milos

    Kada smo u stanju da grobove prodajemo,bilo cije a posebno ovakvih ljudi a i to niko drugi nego SPC.Ee tad ni nemamo mi prava da se pitamo a sto zivimo ovako,dokle itd.Ma mi odlicno zivimo sta smo zasluzili kao nacija kojoj vise nista sveto nije!Prosto me sramota postaje,dolazim do tacke gde vidim sebe samoga kako trazim da pronadjem razlog za sta je toliko zivota dato u nekih 120god a i skoro….potpuno izgubljen narod,a od ovog piskaranja….tek od ovog nista nema,potrebne su ne promene jednog ili 1000 ljudi,potrebno je prosvetlenje duse,Bogu treba pomoci da bih on nama mogao pomoci.A svako dobro trazi zrtve,ko je spreman za zrtve?Ko?Ili svi postadose FB ratnici, sajber borci…Sacuvaj Boze.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *