Црногорцима смета српска Црква на Румији

Канонски непризната Црногорска православна црква саопштила једа неће одустати од захтева за уклањање цркве на Румији. Жале се Уставном суду Црне Горе

Канонски непризната Црногорска православна црква (ЦПЦ) саопштила је у недељу да неће одустати од захтева за уклањање цркве на Румији, коју је поставила Митрополија црногорско-приморска, додајући да ће се у том циљу жалити и Управном суду Црне Горе.

Управе за инспекцијске послове Црне Горе саопштила је раније да метална црква на Румији, за сада, не може бити срушена, јер је саграђена пре 30. августа 2008. године, а ти објекти не могу бити уклоњени због споразума Министарства уређења простора и заштите животне средине и Светске банке.

Неканонска ЦПЦ тражила је раније да власти у Црној Гори поступе по решењу инспектора за грађевинарство, којим је Митрополији црногорско-приморској наређено да уклони цркву са Румије.

Из Управе за инспекцијске послове су, међутим, објаснили да је Министарство са Светском банком потписало Меморандум о разумевању, којим се дефинише мораторијум у извршењу поступака за рушење нелегалних објеката изграђених пре 30. августа 2008. године.

Представник наконски непризнате ЦПЦ Стево Вучинић казао је данас да ће се обратити Управном суду Црне Горе, са захтевом да се изврши решење о укљањању цркве на Румији.

Образложење одговора Управе за инспекцијске послове на захтев ЦПЦ за извршење њиховог решења о уклањању металног објекта са Румије ни садржински, ни формално не тиче се лименог објекта чије смо уклањање тражили , навео је он.

Вучинић је подгоричким медијима рекао да се мораторијум на рушење свих нелегалних објеката до израде просторног плана не односи на цркву на Румији.

Неосноване су тврдње да лимени објекта на Румији подлеже мораторијуму, јер није у питању саграђени него постављен објекат, који не служи у стамбено-пословне сврхе.

Иначе, метални објекти се не могу рушити, већ уклањати и ми управо тражимо његово уклањање , казао је он.

Метална црква на Румији постављена је 2005. године уз помоћ хеликоптера тадашње Војске Србије и Црне Горе, без одобрења црногорског Министарства уређења простора.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *