Човек и његов пас

Врло често људи се нађу у недоумици како се понашати према животињи, сматрајући да оно што следује људима не следује и животињама. Међутим, заповест о љубави према ближњем истоветна је заповести о милосрђу према животињама. Јер, рај је унутра, у нама… Или није!

covek-i-pas

Кривудавим прашњавим путем ишли су човек и његов пас. Умор их је толико савладао да су једва корачали. Одједном угледаше диван призор. Лепу капију са ниском оградом, а иза ње ливаду пуну разнобојног цвећа.

– Шта је ово – упита човек чувара који је седео на улазу.
– Ово је Рај. Ти си умро и сад можеш у миру да се одмориш.
– Има ли ту воде?
– Има колико ти душа жели. Има и фонтана и базена.
– Је л’ може нешто и да се поједе?
– Све што пожелиш.
– А за мог пса, има ли нешто?
– Жао ми је, али псима није дозвољен улаз. Ти уђи, а он мора остати испред врата.

Кад то чу, човек само уморно одмахну руком и настави пут. Пас је ишао за њим. После неког времена опет им се указа диван призор. И ту је на улазу седео чувар.

– Јако сам жедан, има ли код вас воде?
– Уђи слободно, у дворишту је извор.
– А мој пас? И он је жедан!
– Може и он. Поред извора видећеш појилицу за животиње.
– Гладан сам.
– Добићеш вечеру.
– А мој пас?
– Биће нешто и за њега, не брини.
– Које је ово место?
– Ово је Рај!
– Како сад опет Рај. Већ смо били на једном месту за које су нам рекли да је Рај.
– Слагали су вас. Тамо је Ад-пакао. Оно што сте видели на улазу су само кулисе.
– Ако је тако, зашто ви трпите њихове лажи?
– Зато што нам користе, јер до правог Раја долазе само они који не напуштају своје пријатеље.

Са руског превела Јагода Милета
Преузето из: „Светосавског звонца“, Манастир Клисина




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *