Чиме Сирија може да узврати Американцима (2)

Пише: Аљоша Димитријевић

Развој ситуације у вези са Сиријом и њеном судбином мења се из сата у сат. У медијима су се појавиле информације о још једном могућем виду превентивног или офанзивног напада сиријске војске на противничке снаге а који нисмо помињали. Нове информације које је пустио британски Гардијан морамо узети са резервом. Оне говоре о употреби сиријских авиона као камиказа, које би се забијале у западне авионе. Ова констатација нема много логичког основа. Да је речено да ће се авиони забијати у бродове НАТО, онда би то и имало неког смисла. Али да се вратимо прегледу снага којима располаже сиријска војска и њеној могућој употреби.

ПРОТИВВАЗДУШНА ОДБРАНА

Садашње стање сиријске противваздушне одбране (ПВО) свакако да није једнако стању пре почетка сукоба. Побуњеници су освајањем одређених војних локација и својим деловањем сигурно уништили одређен број капацитета сиријске ПВО. И поред одређеног разарања, највероватније је да је језгро ПВО остало нетакнуто јер је већина оруђа концентрисана у обалском делу и у регији Дамаска, који је већим делом током целог тока сукоба био у рукама регуларне војске. Саму ПВО можемо поделити у системе великог, средњег и малог домета. Такође можемо извршити и поделу према покретљивости на непокретну и покретну ПВО. Ради лакшег сагледавања ситуације и снага представићемо сиријску ПВО по овом принципу – на непокретну, која је у сиријском случају већег домета, и покретну, која има мањи домет, али је и знатно тежа мета за западну авијацију и крстареће ракете.

НЕПОКРЕТНА ПВО

СИСТЕМ С-200 Систем са тренутно највећим дометом унутар сиријске ПВО је совјетски С-200 или, по НАТО класификацији, СА-5 гаммон. С-200 поседује изузетно велике ракете домета до чак 300 километара, које се крећу великом брзином до чак осам маха у одређеним деловима лета, а могу да добаце до циљева на висинама до 40 километара. Проблем овог система је застарелост, а то се пре свега односи на радар 5Н62, код кога постоји велика могућност електронског ометања. Овај систем је већ дуги низ година у употреби и стручњаци са Запада имали су довољно времена да проуче његово деловање и створе низ електронских противмера. Иако на папиру делује као велика претња западним авионима, то не мора да значи, јер је Либија имала далеко већи број ових система 2011. године, али нису имали никакав учинак и питање је да ли су уопште деловали.

Сликовни приказ сaстава С-200 са шест лансирних рампи повезаних лансерима на шинама и централним командним местом у средини

Сликовни приказ сaстава С-200 са шест лансирних рампи повезаних лансерима на шинама и централним командним местом у средини

Свакако, због великог домета самог система и велике могуће претње по западна ваздухопловства, овај систем ће се наћи први на удару западне коалиције. Поред свега тога, он је још и статичан, а његова места базирања су добро позната. Деловање овог система у прошлости прилично је скромно, али он и даље остаје средство одвраћања због свог екстремно великог домета.

СИСТЕМ С-75 Систем С-75 познатији као Двина или, по НАТО класификацији, СА-2 представља прилично застарели совјетски систем, намењен уништавању великих циљева слабих маневарских способности типа бомбардера на већим удаљеностима и висинама. Домет његове ракете је до 45 километара, али је због застарелости и пуњења ракете на течно гориво повучен из већине земаља које су га поседовале.

Макета са приказом Система - 75

Макета са приказом Система – 75

Двина се веома добро показала у Вијетнаму, где је оборила приличан број америчких авиона, али је постала светски позната кад је изнад совјетске територија оборила У-2 са пилотом Геријем Пауерсом. Данас овај систем не представља велику претњу западној алијанси у могућем нападу јер га је могуће веома добро електронски ометати.

СИСТЕМ С-125 Сустав С-125, познатији као Нева, или, по НАТО класификацији, СА-3, је систем који је обично ишао као допуна поменутом систему СА-2. Нева има мањи домет, до 35 километара, и крајњу висину лета, али има много боље маневарске способности од Двине. У последње две деценије овај систем је имао одређена побољшања и стављен је на покретне системе, као што су шасије камиона или тело тенка Т-55. С-125 има знатно боље способности да издржи електронска ометања од С-75.

Ракетни лансер Система -125

Ракетни лансер Система -125

Врхунац славе овог система догодио се за време агресије НАТО на СРЈ 1999. Године. Тада је Нева оборила први пут у историји један стеалтх авион, смањене радарске видиљивости Ф-117А Nighthawk. Други оборени авион изнад СРЈ Ф-16 је такође оборен овим системом. Одређених успеха овај систем имао је и у Пустињској олуји 1991. Године, оборивши неколико авиона западне коалиције. Поред своје застарелости, Нева се показала као изузетно способан противник пре свега обарањем stealtha, тако да западној колацији свакако прети одређена опасности од СА-3 система.

ПОКРЕТНА ПВО

СИСТЕМ С-125 ПЕЦХОРА 2М То је у ствари покретна и модернизирана варијанта поменуте Неве С-125. Руси су избацивањем Неве увидели празан ход и велики потенцијал овог система за модернизацију, посебно на страном тржишту. Одлучили су да приступе потпуној модернизацији свих делова система и ставе га на покретну основу. Први велики посао била је модернизација египатских С-125 у систем који је добио име Pechora 2М. Сиријска војска купила је одређен број ових система у вредности од 200 милиона долара. Претпоставка је да су сви достављени 2011. године. Домет ракете Pechore 2М је до 18 км у висину и до 25км у даљину. Овај систем, модернизован, покретан, са великим дометом, могао би да представља једну од највећих опасности по НАТО авионе.

СИСТЕМ КУБ Овај систем створен је да би заштитио јединице копнене војске у напредовању или у редовном распоређивању на фронту. НАТО класификација система је СА-6, а сам ПвО систем КУБ постављен је на возило са гусеницама. Током година КУБ је прошао низ модернизација и усавршавања свих делова. Сиријска војска има приличан број ових система, али је проблем сама технолошка превазиђеност СА-6 и то што западне снаге знају много о његовом електронском деловању и ометању.

КУБ се добро показао у рату Јом кипур рату, где је оборио одређен број израелских авиона, а израелски пилоти су га звали „три прста смрти“, алудирајући на три ракете које су постављене на покретну шасију. Одређених успеха СА-6 имао је и током Пустињске олује изнад Ирака 1991. Године, оборивши неколико авиона западне коалиције.

Вероватно најпознатије обарање које је постигао КУБ је оно за време ратних догађања на Балкану 90-тих, кад је Војска Републике Српске оборила амерички Ф-16 изнад Босне 1995. године. По том догађају снимљен је и холивудски филм Behind Enemy Lines. Тактика употребе КУБ за време НАТО агресије на СРЈ 1999. године је била – испали и промени положај у што бржем времену. Захваљујући доброј обучености и великој покретљивости система, НАТО је уништио веома мали број КУБ система, али је исто тако и ефикасност система била готово никаква. Испаљен је велики број ракета, али није било потврђених погодатака НАТО авиона.

СИСТЕМ БУК Овај систем представља дубоку модернизацију поменутог КУБ. Визуелно се разликују по самом возилу које носи ракете земља-ваздух, и то четири уместо раније три. Код БУК свако појединачно лансирно возило добило је сопствени радар за контролу ватре, па су тако знатно побољшане могућности праћења и гађања различитих циљева у ваздуху. НАТО класификација система је СА-11, али, пошто је током експлоатације БУК дошло до низа модернизација на њему, дошло је и до промена НАТО класификације, тако да, почевши од верзије БУК М1-2, овај систем се класификује као СА-17.

Сирија у свом арсеналу има и старију верзију СА-11 и најновију верзију БУК М2Е, која је купљена од Русије уговором у вредности од милијарду долара. Половина ових најновијих система достављена је у периоду 2010-2011, а половина је требало да буде достављена током ове године. Верује се да је достава и извршена због великог броја руских војних теретних бродова који су пристајали у сиријску луку Тартус, а вероватно не би прелазили толики пут празни.

Руски званичници потврдили су да испуњавају раније уговорене испоруке оружја за Сирију, а ово је свакако једна од њих. Ракете 9М317 најновије верзије БУК М2Е, који је у поседу сиријске војске, имају максимални домет до 50 километара у даљину и до 25 километара у висину. Ова најновија верзија способна је у великој мери да се одупре електронским ометањима, веома је покретна и модерна, и као таква представља највећу претњу савезничким авионима у читавом систему сиријске ПВО. Занимљиво је да је БУК имао доста успеха у обарању управо руских авиона, и то за време рата у Грузији 2008. године. Тада су оборена три руска СУ-25 авиона и један већи извиђачки ТУ-22МР. Грузија је купила ове системе од Украјине мало пре почетка тог рата.

Украјинци су продали своје системе БУК који су били на оперативним положајима, уништавајући тако своју ПВО. Кад су такав успех у Грузији имале нешто старије верзије БУК, можемо да претпоставимом да би велики успех могла да има и најновија верзија БУК М2Е на страни сиријске војске.

СИСТЕМ ПАНЦИР С1 Овај систем, који НАТО класификује са СА-22 Greyhound, представља даљну модернизацију сустава Тунгуска. Састоји се од комбинованих оружја, како од лансера ракета земља-ваздух тако и од два противваздушна топа калибра 30 мм. Систем се декларише као противваздушни за циљеве на малим и средњим висинама и даљинама. Замишљено је да врши одбрану јединица војске на терену или одбрану далеко скупљих и моћнијих система као што је С-300. Панцир С1 је постављен на возило са тпчковима, тако да је као такав веома покретан, изузетно је модеран и у стању је да гађа различит дијапазон мета од изузетно малих до великих на даљинама до 20 километара и висинама до 15 километара.

Сиријски Панцир С 1

Сиријски Панцир С 1

Претпоставка је да је управо тај систем заслужан за обарање турског авиона РФ-4Е близу Латакије у јуну прошле године. Верује се да је свих 36 система овог типа достављено у Сирију из Русије по уговору из 2006. године у укупној вриједности од 700 милиона долара. Постоје одређене индиције да је Иран платио део ове испоруке у склопу помоћи у наоружавању свог великог савезника Сирије. Због изузетно модерних компонената система, поред сустава БУК М2Е и Пецхора, систем Тунгуска С1 представља највећу опасност по западне авионе и крстареће ракете.

Систем 9К33 ОСА Ово је посљедњи систем који ћемо анализирати. Остали системи унутар сиријске војске, као што су Стрела 1 и Стрела 10 су наоружани ракетама кратког домета. Стреле се могу користити за борбу против ниско летећих циљева као што су хеликоптери, беспилотне летелице или крстареће ракете. Поред њих, ту је и цео низ цевне ПВО, која се користи у сличне сврхе и са сличним је карактеристикама као и Стрела.

Сиријска Оса

Сиријска Оса

Али да се вратимо на ОСА, која има НАТО класификацију СА-8. Смештена на возило са точковима, представља изузетно покретан ПВО систем, али исто тако и са прилично скромним могућностима да нашкоди западној авијацији. У својој оперативној историји нема значајнију улогу. На возилу је смештено од две до шест ракета у зависности од верзије максималног домета до 15 километара у даљину и до 12 километара у висину.

Конфигурација терена у Сирији веома погодује покретним системима ПВО. Веома разноврстан рељеф са различитим типовима вегетације омогућава дислоцирање покретне ПВО и премештање на резервне локације после испаљивања ракета. Поред ових могућности, ту је и широк дијапазон лажних циљева, који омогућују имитацију сиријске ПВО. Овај начин заваравања западних трупа показао се изузетно успешним током НАТО агресије на СРЈ 1999. године.

Највећу опасност за НАТО авионе треба тражити у модерним руским системима БУК М2Е,Пецхора и Пантсир С1. Иако уговорени С-300 никад није достављен, не треба толико жалити за њим, јер ова три побројана система могу у великој мери да пруже жесток отпор евентуалној агресији. Не треба жалити за оним чега нема, већ се треба одупрети оним што има на расплоагању, а видели смо да у овом тренутку Сирија има довољно технике да учини одлучан отпор, па чак и најмодеријој технологији Запада.

Ракете које штите сиријску обалу од противничких бродова и још неке аспекте могућег сиријског отпора обрадићу у трећем делу текста.

Наставиће се…




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *