Досије

ЦИА открила: Британски тајни агенти одбијали да ухапше усташу Павелића!

Будући да су Британци несклони операцији хапшења Павелића, кога крије Ватикан, пуковник Блунда сматра до хапшења неће ни доћи, наводи се у белешци од 12. фебруара 1947. са које је скинута ознака тајности

ante-pavelic

Анту Павелића, бившег поглавника усташке Независне Државе Хрватске, након бега из Загреба на својој територији у Риму скривао је Ватикан, потврђују документи са којих је ЦИА, обавештајна служба САД, недавно скинула ознаку тајности.

Поред тога, белешка која је написана 8. новембра 1947. године у стожеру медитеранских операција америчке војске доказује да су Американци и Британци у лето те године планирали да ухапсе поглавника, али да тај план није спроведен.

Анте Павелић из Загреба са породицом 6. маја 1945. године бежи у Аустрију где борави у америчкој окупационој зони. Оданде се, уз помоћ лажних перуанских докумената под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију. Стиже до Рима где га, како потврђује белешка, под своје окриље узима Ватикан, где је тада столовао папа Пио XИИ, бивши ватикански нунциј у нацистичкој Немачкој.

У Риму су врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз завод Светог Јеронима, успоставили мрежу која је требало да омогући припадницима усташког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке: омиљена одредишта били су Аргентина, Парагвај и Бразил. Тада су, наиме, у том делу света на власти већином биле војне хунте. О тој мрежи у другој белешци, од 12. фебруара 1947. године, исцрпно пише специјални агент Роберт Клејтон Мад из америчке противобавештајне службе.

Он је успео да нађе доушника у заводу Светог Јеронима који га је исцрпно извештавао о стању у тој институцији у самом средишту Рима, али је под управом Ватикана. Према Мадовим сазнањима, тамо су боравили високопозиционирани представници власти НДХ – заповедник ваздушних снага Владимир Крен, др. Вјекослав Вранчић, заменик министра спољних послова, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској влади Милана Недића. Али, не и Павелић.

Агент Мад у белешци упозорава да се припрема операција да се у Јужну Америку пребаце Павелић и Крен па након тога америчке службе покрећу операцију лоцирања Павелића. Задатак је преузео пуковник Г. Ф. Блунда, аутор споменуте белешке, који долази у Рим 11. августа 1947. године и ступа у контакт са америчким и британским агентима. Након тога закључује како сви подаци „индицирају да Павелићу уточиште пружа Ватикан“.

antepavelicБлунда жели да се крене у заједничку операцију хапшења, али наводи да га британски дипломата и обавештајац Бендал „покушава да изманипулише“ како би акцију извеле само америчке снаге, а Британци остали чистих руку. Блунда то одбацује јер „није у америчком интересу“. Наиме, „америчке обавештајне агенције користе бројне Хрвате као изворе информација. Познато је да је значајан број тих Хрвата лојалан Павелићевим антикомунистичким активностима и католичком фанатизму“.

Стога Блунда, Бендал и још један Британац, Вершојл, договарају следећи план. Обе ће стране именовати по једног службеника који ће бити у приправности у случају да Павелић напусти Ватикан.

Вершојл мора да организује италијански полицијски тим који би асистирао Британцима и Американцима и на крају преузео на себе само хапшење, да не би дошло до дипломатског инцидента. У том би тренутку Британци и Американци известили италијанске власти да је ухапшени тражени ратни злочинац Анте Павелић и ствар би била решена. Само у случају ванредних околности хапшење би заједнички обавили Британци и Американци, а онда решавали проблеме са Италијанима.

Вершојл је рекао да је Павелић последњи пут негде у јулу виђен како шета римском Via Corso Umberto, дакле изван Ватикана, а с њим је био један од његових телохранитеља Каднерик. Павелић је био кратко ошишан и одевен у свештеничку одору, а Вершојл је рекао да зна тачну локацију у Ватикану у којој Павелић борави (према једном другом документу америчке контраобавештајне службе реч је о Via Giacomo Venezian број 17-Ц, други спрат). Зато се он, наводи Блунда, требао побринути да Павелића измами из Ватикана и затим према договореном плану буде ухапшен. Међутим, након састанка одржаног 11. августа ништа се није догодио пуна три месеца. Британци су Блунди само сугерисали да нису у могућности да извуку Павелића из Ватикана.

Аутор белешке у то озбиљно сумња, а као потврду наводи како су Британци Павелићу раније те године омогућили да побегне из Ђенове кад су тамо извршили препад како би ухапсили квислинге који су планирали да из тог лучког града крену на пут за Јужну Америку. Будући, дакле, да су Британци несклони операцији хапшења Павелића, пуковник Блунда сматра да се то уопште неће догодити.

Амерички обавештајац истиче како је вероватно да је Павелићева породица у Фиренци, а према информацијама америчког агента из Ватикана, сматра потпуно поузданим да је поглавник тамо и да је недавно био подвргнут операцији. Пуковник на крају белешке истиче да је шаље бригадиру Фрицшеу лично због „могућих импликација суделовања Ватикана у скривању ратних злочинаца“.

Напиши коментар