Бриселски споразум ствара велику Мађарску

Александар Вучић изјавио је приликом посете Косовској Митровици да је бриселски споразум најбољи и најпаметнији начин да се спречи стварање „велике Албаније“, али, обзиром на последице које споразум може имати, не само да Србија на југу може добити Велику Албанију, већ њиме може отворити пут за стварање Велике Мађарске на северу. Бриселски споразум оживео је наиме старе захтеве за остваривање територијалне аутономије за војвођанске Мађаре, које је прекјуче изнео Покрет мађарске наде (ПМН). Потпредседник Зоран Шећеров на конференцији за новинаре изјаво да ПМН захтева статус Мађара једнак статусу Срба на Косову по принципу реципроцитета, пошто, по њему, увођењем територијалне аутономије за косовске Србе, Србија уграђује тај појам у свој правни систем.

Овај захтев је константно присутан у програмима мађарских странака у Србији, али он до сада није наилазио на разумевање тзв.

међународне заједнице и њених институција, нити су војвођански Мађари поред аутономије Војводине и широких мањинских права које уживају за његово остварење имали аргумената и оправдања. Бриселски споразум је међутим поново актуелизовао то питање, а иако је захтев за аутономијом сада изнела мала и ванпарламентарна странка ПМН, о његовом остваривању се све више размишља и у најзначајнијој мађарској странци Савезу војвођанских Мађара. Иако су у СВМ иступање ПМН прокоментарисали речима да „сматрају да није време за те идеје“, председник СВМ Иштван Пастор се на скупу мађарских вођа из Војводине, Румуније и Словачке одржаном у Мађарској 23. марта ове године, по први пут јавно заложио за мађарску територијалну аутономију у Војводини. Такав захтев СВМ није до сада јавно износио у Србији, док је председник Националног савета Мађара Корхец Тамаш изјавио у априлу да су„захтеви грађана српске националности за самоуправу потпуно основани како у Хрватској, како у Босни и Херцеговини, како на Косову“, јер те „принципе треба поштовати и доследно примењивати, почев од Баскије, преко војвођанских Мађара, све до косовских Срба“.[1]

За територијалну аутономију раније су се поред Покрета мађарске наде јавно залагале остале мађарске странке: а о питању аутономије огласио се недавно и новоизабрани председник странке Демократске странке војвођанских Мађара Бела Чорба, који је истакао да јемађарска персонална аутономија „велики дуг према Мађарима у Карпатској низији, имајући у виду да би се само тим путем могли надоместити огромне демографске, материјалне и културолошке штете, које су настале због одлука у Тријанону и понављања тих одлука мировним споразумом након другог светског рата”[2] Територијална аутономија Мађара у Војводини била би ближе остварењу када би заједничку иницијативу свих мађарских странака подржала и званична Будимпешта, а с тим циљем представник невладине организације Мањински форум, Андраш Агоштон, бивши председник Демократске странке војвођанских Мађара најавио је да ће Мањински форум позвати мађарске двојне држављане у Србији да гласају на предстојећим изборима у Мађарској, како би владу са двотрећинском већином поново формирао актуелни премијер Виктор Орбан. Његовом победом би се, како је рекао, створили услови за мањинске аутономије Мађара у тзв. Карпатској низији, односно Србији, Румунији, Словачкој и другим крајевима који су до пораза Аустро-Угарске Монархије припадали Мађарској.[3]

Војвођански Мађари су очигледно схватили поруке и прилику која им се указала из Брисела, а јасно је и да владајући десничарски кругови у Мађарској прижељкују ревизију Тријанонског споразума, с којим се Будимпешта ни дан данас није помирила. Иако су слични захтеви недавно изречени и у Румунији, Србија им је очигледно, после Дачићевог и Вучићевог гажења Устава, и „најбољег могућег решења у овом тренутку“, сама дала повод да крену даље. Надајмо се да је у Београду и Новом Саду остало довољно разума да се ови планови на време зауставе.





Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *