1. маја 1995. године, на српску област Западна Славонија која је била саставни део Републике Српске Крајине и под заштитом УН-а (сектор Запад), Хрвати су извршили агресију под називом „Бљесак” и окупирали тај део РСК.
Српски народ Западне Славоније којег су снаге УН-а оставиле на милост и немилост усташким агресорима, у збеговима је кренуо према мосту на реци Сави како би се спасио у сигурну Републику Српску. На тужном путу смрти, Хрвати су гранатирали избегличке колоне и засипали их авионским бомбама, младо и старо, жене и деца убијани су свим расположивим средствима. Рањеници су гажени тенковима, стрељани, клани ножевима, а после масакра, Хрвари су багерима уклонили тела побијених и масакрираних Срба, и након тога опрали цесту шмрковима ватрогасних кола, чиме су уклоњени крвави трагови стравичног масакра српских цивила.
У овом организованом злочиначком подухвату Хрватске, усташке терористичке банде убиле су и заклале 283 Срба од којих је 57 жена и 11 деце, а неки се још увек воде као нестали. Протерано је 30.000 Срба староседелаца тог дела РСК.
Према подацима „Хјуман рајтс воча”, након „Бљеска” ухапшено је 1.500 Срба који су одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару, где су многи од њих мучени и масакрирани.
Овај организовани геноцид над Србима орагнизован је, финансиран и војно потпомогнут од Сједињених Америчких Држава.
МАСАКР се изводи успешно само над ненаоружаним Српским народом. Ондашња комунистачка власт Југославије је исти посао урадила као Усташе у Јасеновцу, а Српски народ као чопор оваца, неспособан да се супростави Усташама иако је у неизмерљивом броју и величини јер верује својим вођама, иако су на платном списку као и саме убице Српског народа. Нема више те опште народне енергије колктивизма а цена која се плаћа је у крви и дан данас је неизмерљива. Највећи проблем је у томе што се свему томе не види крај. А изла постоји. Излаз увек постоји.. позз. ДРАГАНешковић