Бекство са места злочина

Пише: Милица Грабеж

Ко уклања трагове највеће пљачке у историји Србије, и зашто ће Агенција за приватизацију ускоро бити угашена

agencija-za-privatizaciju

Док у Агенцији за приватизацију увелико спремају последњу пљачку српских предузећа, ова државна институција убрзано се припрема да престане са радом. Њен посао ће бити обављен после распродаје преосталих 188 предузећа. Већина њих ће, као и до сада, бити поклоњена режимским мешетарима, а мањи део биће продат у бесцење. Смисао гашења Агенције за приватизацију је врло јасан: затирање трагова незапамћене пљачке српске привреде, због које данас у Србији једва преживљавају милиони људи. Новоизабрани директор Агенције за приватизацију, Љубомир Шубара, ову информацију недавно је и потврдио, рекавши да ће он бити последњи директор ове институције на чијем челу су се четрнаест година смењивали протагонисти незапамћеног државног криминала.

Кључна институција највеће државне пљачке у историји Србији, Агенција за приватизацију, приводи свој криминални посао крају. Од свог оснивања до данас, ова режимска аждаја, уништила је скоро комплетну српску привреду.

Оно што није докрајчила ликвидационим поступцима, продала је у бесцење или поклонила малим и великим тајкунима, дојучерашњем олошу које се скоро петнаест година мрестило под заштитом политичких олигархија.

Од како је први директор Агенције за приватизацију, Владимир Чупић (2001-2003), за рачун ДОС-а (и под командом тадашњег министра за привреду и приватизацију, Александра Влаховића), распродао најпрофитабилније компаније, пиваре, цементаре и све оно што су биле државне „фабрике пара“, па све до данас, Србија је опљачкана за више од 100 милијарди евра!

Чупићев посао наставио је Мирко Цветковић (2003-2004), а за његовог мандата уништено је преко сто највећих државних предузећа, а он лично је одговоран за више од осамдесет приватизација које су имале за последицу коначан слом српске привреде. Никада због тога није одговарао, мада је његова консултантска кућа „Цес-Мекон“ била главни „извођач радова“. Уместо тога, именован је за председника Владе током председничког мандата Бориса Тадића.

И сви остали бивши директори Агенције (Миодраг Ђорђевић 2004-2006, Владимир Галић 2006-2007, Весна Џинић 2007-2009…), наставили су да раде за рачун својих политичких странака и њихових пљачкашких апетита.

Због криминалних радњи у Агенцији за приватизацију, никада није одговарала ни Весна Џинић, најближа сарадница мајстора економске пропасти, Млађана Динкића.

Док је Динкић био гувернер, Џинићева је била директор Агенције за осигурање, санацију стечаја и банака, за време његовог мандата као министра финансија била је директор Управе за трезор. А смену њеног претходника на месту директора Агенције за приватизацију, Владимира Галића, Динкић је образложио као „уобичајену процедуру“, додавши да „да не би ни водио Министарство у случају да Агенцију води неко кога и не познаје“. Другим речима, морао је да има особу од поверења за криминал који је уследио.

После Весне Џинић, која је са сто милиона евра побегла у Америку, за директора Агенције за приватизацију именован је економиста Владислав Цветковић, коме је дато у задатак да распрода, уклони или гурне у стечај око 100 српских предузећа. Тај посао је скоро беспрекорно обавио.

Један од директора Агенције, био је и Миодраг Ђорђевић, једини који се на овој функцији задржао дуже од Весне Џинић.

Да представа буде што успешнија, после њега је на чело Агенције доведен бивши глумац Народног позоришта у Кикинди и адвокат, Владимир Галић, који се ту задржао једва годину дана, али му је она послужила као одскочна даска за читав низ функција које је касније обављао – саветник премијера, председник Градског одбора ДСС-а у Новом Саду, председник УО „Србијагаса“…

Најкраће се на месту директора Агенције за приватизацију задржао Бранко Павловић кога је Влада сменила после само три месеца. За разлику од осталих бивших директора који су одлазили тихо и без велике буке, Павловић је свађом са газдама ДОС-а, показао да му није било стало до те функције.

Од самог почетка рада Агенције, смене на њеном челу су се дешавале, у зависности од интереса политичких вођа и криминалних група које су их пратиле и финансирале.

На овај, или онај начин, данас се сви бивши директори Агенције и даље баве приватизацијом. Чине то и многи бивши директори појединих сектора, пре свих, Центра за тендере и Центра за аукције, који су листом прешли у водеће консултантске фирме. Закон о спречавању сукоба интереса не садржи никакву одредбу којом би их омео у томе.

Упркос свему, јавност у Србији пуних четрнаест година није успела да дође до информације, колико су консултантске куће имале укупно повезаних лица у ланцу епохалне пљачке народа (познати су само они „највиђенији“), али се зна да је највећи наручилац послова консултантских кућа била (и остала) Агенција за приватизацију.

Недавно је за директора Агенције за приватизацију именован економиста Љубомир Шубара, који је, по свему судећи, доведен да „угаси светло“ у овој, дубоко криминализованој институцији, како би што пре нестали трагови највеће транзиционе пљачке у Источној Европи. То је Шубара и потврдио изјавом да ће он бити последњи директор Агенције за приватизацију и додао: „…Наше је да у што краћем року окончамо поступак…Рачунамо да би цео процес за првих 70 предузећа могао да буде окончан најкасније за два месеца…“.

Да би било јасније због чега је покренут убрзан поступак за стечај још 188 предузећа за које је речено да „нема ни заинтересованих купаца, ни посла, ни тржишта“.

Али, људи у Агенцији већ сада знају коме ће нека од тих предузећа пасти у руке без динара. Међу њима су, свакако и Шик Копаоник из Куршумлије, затим делови великих система ЕИ Ниш, Зорка Шабац, Гоша из Смедеревске Паланке. Имовина фирми попут „Прогреса“ из Београда и „Петра Драпшина“ из Новог Сада, такође ће некоме добро доћи на поклон. Иста судбина чека и фирме „Први мај“ Пирот, „Застава“ из Крагујевца, „Инекс“ из Београда, „Иво Лола Рибар“ из Београда, Фабрика уља из Крушевца, „21. мај“ из Београда, као и велики број ветеринарских станица… Без посла ће, по убрзаном поступку, остати преко 5.000 радника.

Последњи чин суровог послератног обрачуна „међународног фактора“ са Србијом, биће распродаја и пљачка ЕПС-а и Телекома.

Нестанком Агенције за приватизацију, нестаће и већина најважнијих доказа за пљачку имовине српских предузећа, чију вредност још нико није прецизно утврдио, али је сигурно да прелази сто милијарди евра. Поређења ради, једна цинична калкулација Светске банке о укупној вредности државне имовине Србије, не прелази цифру од 150 милијарди евра.

Да је Србија заиста правна држава, сви досадашњи директори Агенције за приватизацију морали би да одговарају за злодела која су нанета и овој и наредним генерацијама, које ће плаћати дугове ове криминалне епохе. Уместо тога, сви они су добро збринути и смештени у државним институцијама, банкарском сектору или у приватним компанијама повезаним са државом.

 

Таблоид




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *