Балкан у раљама шпијуна

Пише: Мирослав Лазански

У ТВ емисији на „Каналу 5” у Скопљу рекао сам шта мислим о проблему сарадње домаћих политичара са страним обавештајним службама

miroslav-lazanski-tribina

Био сам на једно поподне у Скопљу, звали су ме у ТВ емисију Миленка Неделковског на „Каналу 5”. Господин Неделковски је један од тројице најбољих македонских новинара, због његових ставова и емисија западне амбасаде редовно улажу протесте кабинету премијера Македоније.

Када их шеф кабинета премијера Македоније упита: „Шта да се ради са Неделковским, да му се забране емисије?” Онда уважене западне екселенције, наравно, кажу: „А не, ми то не тражимо.” Не, дошли су код шефа кабинета премијера Македоније да би га питали који је данашњи датум…

Елем, цела политичка јавност Македоније ових је дана у атмосфери скандала, односно, покушаја политичког пуча. Наиме, лидер главне опозиционе странке СДСМ господин Зоран Заев покушао је да политички рекетира премијера Македоније господина Николу Груевског. Странка господина Заева изгубила је изборе и сада на све начине покушава да дође до ванредних избора.

Тако господин Заев већ дуже прети да ће активирати праву „бомбу”, која ће срушити владу и довести до превремених избора. У том ишчекивању да „бомба” експлодира прођоше месеци и онда је премијер Македоније господин Никола Груевски сазвао ванредну и доста драматичну конференцију за штампу, на којој је изјавио „да је господин Заев четири пута долазио код њега у кабинет и претио му објављивањем ’компромитујућих докумената’” против премијера, а које је добио, по речима Заева, од једне моћне светске обавештајне службе.

Господин Заев је, по речима премијера Македоније нудио расписивање ванредних избора, до тада „техничку владу”, а за узврат он неће активирати „компромитујућу бомбу”. Сарадња са страном обавештајном службом није коштала лидера опозиције истражног затвора, само му је одузет пасош.

Сутрадан по конференцији за штампу премијера Македоније, амбасадор ЕУ у Скопљу господин Аиво Орав је отишао директно код лидера опозиције господина Заева. Вероватно да сазна име те стране моћне обавештајне службе. Је ли дипломатски ред био да се прво запути у владу Македоније?

Каква је то дипломатска порука Македонији, али и осталим срединама, ако амерички амбасадор у Македонији, господин Пол Волерс на отварању Музеја холокауста у Скопљу каже „да су Јевреје током Другог светског рата на просторима Балкана спасавали само Албанци”? Је ли дипломатама САД дозвољено игнорисање и извртање историје и чињеница само зато што иза њихових речи стоји Шеста флота?

Да ли су због ситуације у Украјини и сукоба између САД и Русије целокупна америчка обавештајна инфраструктура и домаћа логистика на Балкану сада подигнуте на виши степен активности? Изгледа да јесу.

У ТВ емисији на „Каналу 5” у Скопљу рекао сам шта мислим о проблему сарадње домаћих политичара са страним обавештајним службама. Свугде у свету се то процесуира, али на Балкану изгледа не.

Пошто се на Балкану све зна и не постоје никакве тајне. После 5. октобра 2000. године у земљи Србији је дошло до тектонског урушавања целокупног система безбедности. Безбедносни клиренс постао је ствар слободне процене страначких владајућих кадрова, седмодневне курсеве FBI пролазили су, док су били само страначки кадрови, касније и челни људи система безбедности у овој земљи, добијали су китњасте дипломе, које су сведочиле да су они лидери Балкана за 21. век.

И све су то наши медији задивљено гутали. Страни обавештајци били су редовни гости ТВ емисија, Џејмс Лајон се није скидао са ТВ екрана. А тога нема ни у Гватемали…

Имали смо случај да је на место помоћника министра одбране за политику одбране постављена особа која је претходно радила у амбасади Норвешке. Могла је та особа да буде и најбољи избор за то место, али таквих примера нема у свету. Критиковао сам то тада на овим страницама. Ником ништа.

Онда смо имали случај да су на седнице Генералштаба, састанке на којима је анализирана борбена готовост армије, довођени британски и холандски генерали. Критиковао сам то на овим страницама.

Ником ништа. Онда смо дали Норвешкој да нам дигитализује целокупну војну архиву, јер то је коштало око 250.000 евра, а Норвежани су се понудили да нам то ураде бесплатно. Критиковао сам то на овим страницама. Ником ништа.

Дозволили смо мисији НАТО да има своје просторије у згради Министарства одбране. Не мислим да они у тој згради могу нешто да шпијунирају, нити ми њих можемо да шпијунирамо, но, реч је о достојанству државе и војске.

Има толико слободних кућа и вила по Београду, зар је баш морало право па у зграду Министарства одбране. То је тај „увлакачки” ментални склоп. Да су бар рекли, ево, господо дајемо вам 25 милиона евра па поправите те две зграде.

Не, него сваки дан улазе у зграду која је ослоњена на зграду коју су делом срушили у бомбардовању 1999. Какав морал! Шта они после свега да мисле о нама? 

Да се разумемо, ово је наслеђено стање, нова власт очито не жели да отвара нека питања из те области, али мораће, јер је маневарски простор све мањи.

 

Политика




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *