Aпел за укидање санкција Белорусији

Када су у октобру 2008. године Црна Гора и Македонија признале једнострано проглашену независност косовских Албанаца, неколико тадашњих српских званичника бурно је реаговало говорећи да се ради о „забијању ножа у леђа“. Ова метафора у свим балканским језицима означава кукавички чин, нешто срамно и недостојно!

Зато се може поставити питање: зашто су ти исти српски званичници изгласали одлуку о увођењу санкција Белорусији у јуну 2012. године? Србија је тада „забила нож у леђа“ другоме, понела се кукавички и срамотно. Изговор за увођење санкција Белорусији пронађен је у придруживању одлуци коју су донели органи ЕУ, због „кршења међународног и хуманитарног права у Белорусији“.

Као да Србија такође није била довољно кажњавана претходних деценија због оцена органа ЕУ. Иза формулације о „кршењу међународног и хуманитарног права“ углавном се крију политички притисци и политички интереси. ЕУ има своје политичке интересе у Белорусији, то није никаква тајна, али не постоји ни један разлог због којег би се Србија придруживала оваквом потезу Брисела.

Правно – Србија није чланица ЕУ и не обавезују је овакве одлуке; политички – Србија, односно најпре СР Југославија, још од распада СССР има сјајне односе са Белорусијом и не постоји ни један разлог због којег би их требало кварити; економски – белоруско тржиште представља важно извозно тржиште за велики број српских предузећа, а поред тога, ова земља је и чланица Царинског савеза, заједно са Русијом и Казахстаном, па Србија не само да има значајне економске интересе да унапређује своје односе са Белорусијом већ мора бити и свесна да нарушавање односа са Белорусијом, може угрозити и српске економске интересе на руском и казахстанском тржишту; на пољу културе – српско-белоруска сарадња се одвија уз обостране симпатије и разумевање, јер се ради о два слична, братска народа.

Због свега наведеног, а у светлу предстојеће планиране званичне посете председника Србије господина Томислава Николића Минску, упућујемо апел Влади Републике Србије са захтевом да се одлука од 8. јуна 2012. године о увођењу санкција Белорусији – поништи.

На крају, треба поставити и питање политичког легитимитета донете одлуке, с обзиром да је то био потез „техничке владе“ у периоду непосредно после избора, када се преговарало о новој скупштинској већини, и када се о овако важним питањима, као што је увођење санкција, по правилу не расправља.

Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе

Никола Живковић, књижевник и преводилац

Александар Павић, политички аналитичар

Жељко Цвијановић, уредник портала „Нови Стандард“

Милорад Вукашиновић, новинар и публициста

Миле Милошевић, политички аналитичар

Жарко Пецић, пуковник у пензији, бивши начелник Војне гимназије

Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе




1 коментар

  1. Marija

    I ja sam kao gradjanin protestovala kod svih drzavnih institucija i pojedinaca povodom ovih besramnih akcija! I nista!Ja sam svedok da su Belorusi delili sa nama obicnim gradjanima 78 dana i noci bez struje i vode, na mostovima, u nasim domovima!Lukasenko je to trazio od njih! Ugostili su nasu decu posle bombardovanja mesec dana u njihovim odmaralistima besplatno, nikada se nisu mesali u nase unutrasnje stvari a svoju podsrku nama su placali stetom po svoju zemlju.A mi njima uzvracamo na to sankcijama?!? Kakav smo mi to narod?Sadasnji ambasador Belorusije je jedan od tih koji su sa nama bili 1999.g.Dokle da se brukamo?!?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *