Америка одбројава сате до техничког банкрота

Катастрофалан извештај америчке фондације Херитиџ, која је указивала на све економке и финансијске проблеме САД у овој години као да је сасвим заборављен због могућности војне интервенције у Сирији. И, пошто је сиријска криза окончана мирним путем, америчка администрација морала се посветити новој фискалној години, која у САД за надолазећу 2014. годину почела 1. октобра.

На маратонској седници која се у суботу 28. септембра одржала у Представничком дому америчког Конгреса изгласан је привремени нацрт буџрта за федералне институције и министарства, међутим, Сенат је одмах поручио да га неће одобрити, а председник САД Барак Обама је изјавио како га ни он не би потписао.

Потом је у понедељак Сенат, у којме демократе имају већину, изгласао своју верзију буџета и, службено одбацивши претходно предложено законско решење, вратио нови предлог назад у Конгрес. Скоро је извесно да овакав буџет неће бити изгласан, будући да Конгрес контролишу републиканци, чији став је да се овакав „демократски“ предлог не може прихватити.

Рок за усвајање буџета за наредну фискалну годину истиче у уторак у поноћ. Уколико током дана не дође до компромиса, велики број Американаца запослених у државној управи биће упућено на непланирани принудни одмор. Процене говоре да ће привремено без посла остати око 825 хиљада од два милиона запослених који примају плате из савезног буџета. Посљедња финансијска блокада федералне владе догодила се крајем 1995. године и трајала је три недеље, али тада ствари нису биле ни приближно сличне данашњим.

Медији наводе како је могуће да се Сједињене Америчке Државе у новој фискалној 2014. години нађу без усвојеног буџета и аналитичари упозоравају да таква ситуација може да води у технички банкрот (дефаулт) и институционалну кризу.

Свесни важности доношења буџета и да су раније били упућени у могућност оваквог сценарија, Блумберг наводи да је шеф Система федералних резерви САД (Федерал Ресерве Сyстем, ФЕД) Џејкоб Лу (Јацоб Леw) у писму Конгресу од 25. септембра позвао све заступнике „да одобре задуживање од 16,7 трилиона долара јер ће се први пут у историји догодити да Америка нема готовине и земља неће бити у стању да плаћа приспеле обавезе“.

ЕКСПОНЕНЦИЈАЛАН РАСТ ЈАВНОГ ДУГА

То је такође први пут да се писмом одређују рокови и законодавцима даје граница од 16,7 трилиона долара дуга који републиканци желе да смање смањењем јавне потрошње, и то у два највећа Обамина предизборна обећања – пензионом и здравственом сектору. Републиканци сматрају, а што је и истина, да се амерички јавни дуг за време Обамине администрације попео на вртоглаве износе које држава више неће моћи дс сервисира, али тај тренд желе да зауставе на рачун најугроженијих група америчког друштва.

Експлозиван раст америчког јавног дуга је, између осталог, последица светске финансијске кризе, која је почела 2008. и већ је 2011. године премашио ниво америчког БДП за 15,14 милијарди долара. Сви показатељи говоре да је прогресивно растао у протекле две године и 2013. се укупни јавни дуг попео на незамисливих 16,7 трилиона долара. Према тренутној прогнози ФЕД, у 2014. години са буџетом на нивоу прошлогодишњег неће се моћи исплатити обавезе државе према повериоцима које са уласком у нову фискалну годину износе 18,5 милијарди долара.

Водитељ финансијског одељнеја ФЕД упозорава да се око банкрота спекулише и воде полемике на политичком нивоу, али и да ће се колапс, уколико се не послуша њихово упозорење, сигурно догодити од 18. октобра до 5. новембра, што свакако није охрабрујуће за Обамину администрацију. Напоменуо је да „ће се ФЕД можда моћи носити са буџетским проблемима, али ће то платити доприносима из пензионог фонда“.

Према извештају ФЕД, у државном трезору ће 17. октобра бити 30 милијарди долара, док трошкови потребни за функционирање државе износе око 60 милијарди. Пошто је влада одбацила предлог ФЕД, како да избјегну банкрот, шефови одељења не виде другу могућност осим повећања горње границе задуживања како су 25. септембра поручили Конгресу.

Аналитичари мисле да ће влада ипак сасећи потрошњу како би могла да плати повериоце и да не нашкоди државном трезору, како преноси Ројтерс, „барем у почетку“. За финансијску политику владе прилично је обесхрабрујуће рећи „барем у почетку“. То је јасан знак да америчка администрација једноставно нема дугорочну стратегију и да јој је циљ да се извуче сад, а касније ће се ваљда већ нешто догодити.

Републиканци су одлучни у сечењу фондова здравствене реформе како би се и даље могле финансирати владине агенције. Међутим, Обама је, са друге стране, такође заузео став да „о томе не жели да преговара“. Без договора о нивоу задуживања за фискалну 2014. годину влада неће моћи да исплаћује ни плате ни приспеле обавезе поверилаца, а у државном трерзору има новца за до половине октобра. Потом се део јавних служби затвара, а Обама ће се, без икакве сумње, наћи у незавидном положају.

Уколико се не постигне компромис, све је јасно: затвара са део савезних институција. Републиканци Џон Бенер (Јохн Боехнер) и Ерик Кантор (Ериц Цантор) у овом тренутку држе Обамину судбину у својим рукама и морају да одлуче шта да раде. Инсистирати на сукобу, не пристати на компромисе и ићи до краја у захтевима, као што од њих траже заступници блиски конзервативцима из Чајанке (Теа Партy), значи на питању здравствене реформе заратити са Обамом јер је то предизборно обећање из прве председничке кампање, које републиканци никад нису прихватили.

ДАН ПОСЛЕ

У случају да се не постигне компромис између предлога демократа из Сената и републиканаца из Конгреса и да Бенер не попусти, могући сценарио је банкрот или технички банкрот. На такву могућност се припрема Силвоја Метју Бурвел (Сyлвиа Матхеwс Бурwелл), директор трезора Беле куће, која је већ обавестила разне агенције о „смањењу активности савезне владе“.

Другим речима, осим нужних служби, све остало ће се суспендовати. Али шта то значи у пракси? Војници ће радити свој посао и даље ће ићи у мисије, али неће бити плаћени; затварају се национални паркови и споменици културе на 48 сати, а број људи на принудном одмору ће се попети, као што смо навели, на 825 хиљада, што је за неколико десетина хилкасда више од новембрса 1995, кад се последњи пут догодио исти случај. Проширена обустава рада, која укључује и привремено неплаћено одсуство државних службеника, имаће непосредан утицај на компаније које послују са владом и на потрошњу државних службеника. То ће, с једне стране, довести до смањења потрошње и пада поверења у владу као послодавца, а то је оно што Обама никако не жели.

„Ми смо САД и плаћамо своје дугове. Ако то не учинимо, онда ништа не вредимо. Конгрес не мисли на вас, него мисли како да мени створити политичке проблеме и не може се доводити у везу ниво задуживања и здравствена реформа“, током посете фабрици Форд у Мисоурију радницима је поручио Обама.

Са једне стране, имамо Обаму и демократе који кривицу за могући банкрот пребацују на републиканце, а они опет имају интерес да делимично блокирају рад владе, али су многи мишљења да Бенер ипак пристати на компромис.

Ултраконзервативци блиски Теа Партy су пак одлучни да иду до краја и Бенера оптужују за вишегодишње политичко попуштање Обаминој администрацији, што затвара простор за дијалог. Лорд Кристофер Монктон (Цхристопхер Монцктон) упозорава да, „уколико Америка настави да иде у овом смеру, није више питање хоће ли се догодити колапс финансијског система и долара као валуте, него је питање тренутка кад ће се то догодити“.

Такав сценарио не би био опроштен ниједној администрацији, па чак ни Обаминој, која ни по чему није боља од ранијих. Предлог Силвије Метјуз Бурвел, директора за буџет Беле куће, довољно говори да је влада већ спремна за најгори сценарио, али поставља се питање да ли су Американци вољни за нова одрицања?




2 коментара

  1. 124C41

    Једва чекам тај дан кад ће Америка да пукне економски како би упала у сопствени грађански/социјални сукоб,рат и немир, да осете на својој кожи како је то кад некој другој земљи подметну „борце за слободу“ а затим је бомбардују и окупирају јој територију.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *