Америка кренула фронтално и на Кину: Ујгурски сепаратисти почели ратне припреме са терористима ИСИЛ

Кина пролази кроз повећани притисак на два фронта. У западној провинцији Синкјанг, терористи су започели дестабилизационе и сепаратистичке активности.

china-army

У кинеском југоисточном специјалном административном региону Хонг Конг, протести су прешли границу нормале на густим урбаним улицама са лидерима протеста који траже директну конфронтацију са Пекингом, док деле и дестабилизују друштво Хонг Конга и покушавају да „заразе“ остатак државе.

Оно што је нарочито забрињавајуће је већа геополитичка агенда која води ове наизглед „унутрашње конфликте и да све потиче од једног извора ван граница Кине.

Са импликацијама да Исламска држава (ИСИС) сада прима, тренира и користи терористе из кинеске провинције Синкјанг и узимајући у обзир чињеницу да је ИСИС резултат намерног, намештеног заступничког рата који САД и њихови савезници воде на Блиском истоку, заједно са чињеницом да немир у Хонг Конгу такође има корене у Вашингтону и Лондону, представљена је прича о текућој конфронтацији између Истока и Запада, где се одвија рат 4. генерације.

Ако некога питате да именује широм света раширену војску и обавештајне операције које се боре против Сирије, Ирана, Русије и Кине, можда ће рећи Централна обавештајна агенција САД (ЦИА) и влада САД – и биће у праву. Али такође би могли одговорити „Исламска држава“ или ИСИС/ИСИЛ. Ово је посебно тачно након што су на видело изашла открића да су се Ујгур сепаратисти подржани од САД у кинеској најзападнијој провинцији Синкјанг придружили ИСИС-у у тренингу с намером да поведу оружани устанак против Пекинга.

Reuters је у свом чланку написао:

„Кинески војници из западног региона Синкјанг побегли су из државе да би добили „терористички тренинг“ од групе бораца Исламске државе како би извршили напад у својој домовини“.

Овај извештај је први пут да су државни медији повезали војнике из Синкјанга, дома етничке мањине Ујгур муслимана, са војницима групе радикалних Сунита из Исламске државе.

Кинеска влада је окривила талас насиља протекле године на исламистичке војнике из Синкјанга за које Кина тврди да се боре за независну државу по имену источни Туркестан.

Ипак, то не тврди само кинеска влада, већ и сами војници, а влада САД у потпуности подржава њихову агенду. На сајту Националног доприноса за демократију (NED) САД покривене су разне обласи које финансира САД укључујући:

Међународна фондација Ујгура за људска права и демократију – 187.918 долара: за унапређивање права жене и деце Ујгура.

Међународни Ујгур ПЕН клуб – 45.000 долара: за промовисање слободе изражавања Ујгура.

Америчка асоцијација Ујгура – 280.000 долара: за подизање свести о проблемима људских права Ујгура

Светски конгрес Ујгура – 185.000 долара: за побољшање способности продемократских група Ујгура и њихових лидера да имплементирају ефективне кампање за људска права и демократију.

Следећи корак који Вашингтон предузима у Кини јесте покушај да се појача претња терориста у Синкјангу. Осим што САД асистира у покушајима да дестабилизује територију у Кини, ИСИС је такође запретио да ће покренути кампању против још једног непријатеља САД – Русије – поред тога што се додатно директно бори против Хезболаха у Либану, владе Сирије и Ирака и уз тврдње ИСИС-а да стоји иза напада у Египту против војском вођене владе која је збацила заступнике муслиманског братства Запада.

Пошто су сада и Русија и Кина на удару ИСИС-а, глобална јавност мора да се запита како се то случајно дешава да ИСИС напада баш непријатеље Вашингтона, заобилазећи све његове савезнике који укључују Израел, Саудијску Арабију и Катар и одакле тачно добијају оружје, новац, информације, логистичке и административне способности за то.

Изглед, агенда и акције ИСИС-а су толико сумњиве да су многи широм света давно закључили да је то најновија креација САД и других Западу наклоњених обавештајних агенција, као што су то били Ал-Каида и Муслиманско братство пре њих. Ове приче су постале толико гласне да су новине попут New York Times-а почеле да пишу колумне како би заташкали оно што они називају „теорије завере“.

New York Times је написао у једном извештају:

„САД су спровеле ескалирајућу кампању смртоносних ваздушних напада против екстремиста Исламске државе више од месец дана, али то није много помогло да се заташкају теорије завере које круже улицама Багдада до највиших нивоа ирачке владе да ЦИА тајно стоји иза истих екстремиста које сада напада“.

New York Times одбацује ове тврдње, упркос извештавању у протекле 4 године о присуству ЦИА-е на турско-сиријској граници, која уваљује оружје и новац жаришту екстремизма и тероризма из којих се подигао ИСИС. Након ближег посматрања, ове тврдње не само да су могуће, него су и документоване чињенице.

Давне 2007. године, добитник Пулицерове награде, новинар ветеран Симор Херш, упозорио је на стварање управо такве терористичке групе у свом извештају од 9 страна у New Yorker-у под називом „Преусмеравање је нова политика администрације од које имају користи наши непријатељи у рату против тероризма?“ Он је додао:

„Да би се потценио Иран, који углавном представљају Шиити, Бушова администрација је одлучила да реконфигурише своје приоритете на Блиском истоку. У Либану, администрација је сарађивала са владом Саудијске Арабије, Сунитима, у оквиру тајних операција чија је намера да се ослаби

Хезболах, шиитска организација коју подржава Иран. САД су такође учествовале у тајним операцијама усмереним на Иран и њиховог савезника Сирију. Нуспроизвод ових активности био је јачање сунитских екстремистичких група које се залажу за војну визију ислама и које се непријатељски опходе према Америци, а привржени су Ал-Каиди“.

Тај „нуспроизвод“ је ИСИС. Кроз већ осмишљену заверу Америке да обори не само Сирију него читав регион а сада потенцијално и Русију и Кину у геноцидно крвопролиће, дошло је до намерног активирања ИСИС-а. Стварање ИСИС-а и његова употреба као заступничке плаћеничке војске Запада поново је откривена у нерационалном проглашавању рата против Русије и Кине.

У априлу 2014. године су два коорганизатора тзв протеста „Окупирај Центар“, који сада траје у Хонг Конгу, седела у Вашингтон ДиСи-ју и предавала као гости Националног доприноса за демократију (NED). Тамо су Мартин Ли и Ансон Чан поставили сцену за надолазеће демонстрације „Окупирај Центар“, притом представљајући ускоро славне „активисте“ као што је Џошуа Вонг и понављајући сада већ познате слогане.

Док САД намеравају да откину Синкјанг силом, у Хонг Конгу се користи суптилнији и злокобнији приступ. Током говора у ДиСи-ју, представник Савета за иностране односе је буквално рекао да се нада да ће ти покрети утицати на целокупну Кину.

Непријатељска природа Вашингтона према Пекингу је постала невероватно очигледна док се тензије намерно покрећу у Јужнокинеском мору између заступника САД и Кине, као и у Хонг Конгу. Ово је тек последња ставка у низу дужег заступничког рата против Пекинга још од вијетнамског рата, са тзв. „Пентагонским папирима“ који су објављени 1969., који су открили да је конфликт био само део веће стратегије усмерене на обуздавање и контролисање Кине. Иако су САД изгубиле рат у Вијетнаму, њихова шанса против Пекинга ће се појавити негде другде.

Ова стратегија обуздавања је дорађена и издетаљисана у извештају из 2006. године, где се наглашавају напори Кине да осигура свој доток нафте са Блиског истока до својих обала у Јужнокинеском мору, као и начини на које САД могу да одрже америчку хегемонију кроз Индијски и Тихи океан. Претпоставка је да, ако западна политика не успе да убеди Кину да учествује у „међународном систему“ као одговорни улагач, мора да се предузме став који ће спречити уздизање нације.

Ово укључује финансирање, наоружавање и подржавање терориста и заступничких режима из Африке, преко Блиског истока, централне Азије, југоисточне Азије, па чак и на самој територији Кине. Документована подршка ових покрета не само да укључује сепаратисте Синкјанга и лидере покрета „Окупирај Центар“ у Хонг Конгу, већ и војнике и сепаратисте у Балухистану и Пакистану, где  Запад намерава да поремети новоформирану кинеску луку и цевовод, као и подржаваоце мачета Аунг Сан Су Ки-ја у мјанмарској држави Ракин – још једном месту где су се Кинези надали да ће успоставити логистичку базу.

Није случајност да ИСИС испуњава најдубље империјалистичке жеље Америке од северне Африке, преко Блиског истока ка границама Русије и Кине, два највећа такмаца. Није случајност ни што протестанти покрета „Окупирај Центар“ понављају дословно исте ставке које су поменуте у Вашингтону раније ове године.

Није случајност да је NED умешан у свако жариште нестабилности и конфликта, било у или ван граница Кине. То је документована завера која сада тек излази на видело. Тек ћемо видети да ли је то довољно да се приведу крају непотребни варваризам и крвопролиће које је настало као резултат западних жеља за хегемонијом.




1 коментар

  1. Zoran

    Треба покренути ИСИС у самој Америци. Постоје стручњаци и стратези који то могу да реализују. Направити жариште у самој Америци је једини начин да Американци оставе друге народе на миру.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *