Србија

Амерички командант током мисије на Косову постао православац!

Дејвид Хантер, командант станице УН полиције у Качанику на Косову и Метохији, говори о томе зашто је постао православац и шта се дешава са Србијом и Косовом. Хантер је говорио на трибини која је одржана у Детроиту у фебруару ове године поводом посете Владике Артемија Америци.

Обраћање Дејвида Хантера (транскрипт)

Молим Давида Хантера да се обрати публици, можете да искористите време колико Вам је потребно.  Још једном, пуно хвала што сте дошли овде.

Дејвид Хантер: Ја заиста, заиста, морам да научим овај језик. Провео сам пуно пуно времена овде. Пре свега, Владико, свештенство и ви православни, хвала вам на допуштењу да будем овде данас и да вам се обратим.

Задовољство је бити овде са свима вама. Ја сам овде због мојих разлога, а то је – да добијем нове информације од Владике о ситуацији на Косову и о цркви посебно.

Зато што извештаји које овде добијамо се не поклапају са оним што ја памтим о владици Артемију. Ја сам га лично пратио 2000., 2001. и онда 2008. и 2009. Био сам са њим неколико пута у Грачаници.

Владика Артемије којега ја памтим није онај о којем ја чујем данас. Тако да бих ја радије чуо из његових уста, радије него од некога другога да нађем шта је права истина.

Већина људи жели да сазна како je Дејвид Хантер Хејнс, што није српско име (што нисте знали) постао православни и укључио се у православну цркву.

Рећи ћу вам да сам одрастао у Охају, у пресбетеријанској кући али су се моји родитељи потрудили да знам за Бога и да волим своју земљу.

Многи од мојих рођака су били у војсци и тамо сам и ја кренуо. После средње школе сам био у маринцима. Значи ја сам тамо службовао и када сам напунио 21 годину постао сам полицајац. И то је оно што сам ја радио у већем делу мог живота као одрастао човек.

У годинама после рата на Косову, америчко министарство одбране је желело да запосли полицијске ветеране да оду на Косово и да обучавају српско и албанско становништво западним полицијским методама.

Морате да знате да је бомбардовањем тај део Србије доведен у такво стање да смо морали да изградимо поново целу инфраструктуру. Дакле, заштита закона је била само једна компонента. Дакле – имате ватрогасце, правнике, докторе на задатку под УН да изграде шта је било уништено.

И као део америчких снага, као бивши полицајац из малог градића, ја сам имао веома уске погледе на свет. Моји извори су били BBC и остали медији. И ја сам мислио да имам веома јасно схватање ко су добри а ко лоши момци на Косову.

У основи, ја сам мислио да су Албанци добри а Срби зли људи. И то је схватање са којим су сви официри, које ја знам, дошли на Косово.

Када сам дошао на Косово у септембру 2000-те, био сам распоређен у Качанику, који је у јужном Косову уз границу са Македонијом. И када сам дошао тамо, у целој општини није било Срба. Знам да их је било раније, али није било ни једнога када сам ја дошао тамо.

Дакле после 4 месеца мог боравка и рада тамо, срео сам првог Србина. Дакле – био сам на Косову 4 месеца и унапређен сам у команданта станице.

Тада су ме упознали са Србима, замислите, на прославу Св. Саве у јануару у Штрпцима. Имајући америчку униформу и имајући додуше веома мали УН знак са стране, био сам мало уплашен да се сретнем са Србима на њихов празник. Мислио сам да ће Американац међу њима да буде мртав, и то веома брзо.

Али када сам дошао у село, они су ме топло дочекали, дали ми козји мозак, такође сам пробао месо, лук и тада сам пробао шљивовицу. Тада сам био комплетно поражен њиховим гостопримством. То нису били људи о којима ми је говорено све време. У ствари – почео сам да се дружим са локалним свештеником.

И он ми је рекао да би било добро да ми покаже Косово. Ја сам рекао да је то одлично, јер сам заглавио у Качанику и нисам видео превише. Као командант станице, ја сам имао џип, и са овим свештником, возећи га, прошао сам кроз цело Косово.

Као прво место, одвео ме је у Грачаницу. Тамо сам био запањен црквом, мирисима, свећама, православном атмосфером. Иконе, старе зграде и осећај светости. Ја знам чему служе цркве. Али долазећи из презбетеријанске средине у православну (утисак) је поражавајући. И (добија се) утисак светости, који не кажем да није присутан у протестантској средини, али није тако опипљив.

У сваком случају, учинио је битан утисак на мене. Онда смо отишли у Дечане, Призрен, и около у све веће цркве на Косову. То је трајало неколико дана. Али путујући сам приметио неке рушевине, и на врху куполу и крст на врху те гомиле.

Ја сам питао шта се десило са том црквом. Рекли су да је уништена. То се десило неколико пута, и ја сам решио да станем и проверим. Причајући са овим свештеником, питао сам га када се то десило.

Да ли током бомбардовања, када смо вас бомбардовали? Он је рекао – Не. Па када се онда десило? Он је рекао да се то десило пошто су НАТО снаге дошле.

Ја сам рекао –  Не то није могуће јер оно што су нам причали, и зашто смо дошли, је да обезбедимо да нико никога не убије. Да Срби не убију Албанце, нити Албанци Србе, и да верски објекти остану тамо где јесу. Али то се није догодило.

Ја то говорим вама који то знате. До 2001-ве када сам ја отишао је било уништено 75 цркава. Сада је већ број 150 који су комплетно уништене. И сигуран сам да сте видели слике.

Истражујући даље, (сазнао сам) не само да су уништене док је НАТО био тамо, него су уништене цркве да су их америчке снаге штитиле. То је значи био њихов посао.

И пошто сам био маринац (знам како ствари стоје) – добијеш задатак, поставиш контролне тачке и штитиш зону. И ништа не може да се деси у тој зони коју штитиш. Осим ако ниси мртав, или ти је речено да пустиш неке људе у зону коју штитиш.

Тако стоје ствари у војсци. Ја знам да ту није било никакве грешке, те су цркве професионално дигнуте у ваздух. Експлозив је био постављен на права места. И у случају да нису завршили цео посао дошли би за неколико дана и завршили га.

Имајући васпитање које сам имао: Бог, Црква, Земља, Дужност и Војска је важна. И свој осећај припадности својој нацији. Све те ствари су гореле унутар мене.  – Зар је моја земља у ово умешана? Ми смо хришћанска земља. И онда сам читао о историји односа између Срба и Американаца за време 2. светског рата. И нисам могао да верујем шта сам видео.

Моје дружење са Србима и то што сам имао контакт са православном црквом је на мене оставило утисак. Када сам дошао назад у Америку… морам да вам и ово кажем, јер је веома интересантно – Први пут када сам срео Србе на прослави Св. Саве, дали су ми шљивовицу и један Србин ме је загрлио и рекао ми
– Знаш шта Американац, ви још не знате шта је ислам. Али ћете да упознате.

И неких 6 месеци касније ја сам патролирао македонском границом кад су ме позвали и рекли ми: Дејв мораш да се вратиш и погледаш интернет јер се нешто десило у ЊуЈорку.

11. септембар (рушење кула близнакиња) се десио око 6 месеци пошто ми је он то рекао. Мало више. Недељу дана касније ја се враћам кући, назад у полицију. Мислили су да сам прилично луд у том тренутку. Са свим причама о Србима.

Доносим одлуку да се вратим на факултет. И ту срећем свештеника. Он је један од професора али уједно и свештеник његово име је М. Б. и он је из места које је 30 минута од места у којем сам ја био командант полицијске станице.

Почели смо да разговарамо о томе шта сам ја видео на Косову. Он ме је тада позвао у цркву. Оно што је интересантно је да он јесте далеки сестрић великог Јустина Поповића, мог духовног оца. Интересантно је да је владика Артемије духовни син Јустина Поповића такође.

Од тог времена ја сам постао православац, моји дечаци моја жена је православка. И од тог времена покушавам да помогнем говорећи помало о томе шта сам ја видео. Говорећи људима нешто што они нису чули.

И те 2008-9-те смо скупљали паре да копамо бунаре за неке људе тамо. И тада сам први пут сео са Владиком Артемијем и причали смо. Ствари које ми је он тада рекао и о којима смо причали су 100% тачне. И зато сам заинтересован да чујем шта он има да каже.

И ја мислим пре 4 године… да пре 4 године, на данашњи дан 22. фебруара тачно пре 4 године, Владика Артемије је одржао предавање у Косовској Митровици на техничком факултету, где је говорио о Православљу и искушењима која нас чекају.

Незнам колико вас је прочитало ово. Да ли је неко прочитао овај есеј?  Морате прочитати. Он је подвукао три главне ствари које прете Православљу а то је равнодушност, екуменизам и глобализам.

И ако ви заиста не разумете – зашто Косово, зашто све то, зашто је то мени важно… Ја заиста нисам Србин, нисам лично у то укључен. Али када ово прочитам, ја видим шта се на Косову десило и то према овим речима.

Владика је то ставио на папир, ово описује зашто се то догодило. И оно што је веома загонетно за нас, мене и моје пријатеље, је зашто је то дозвољено да се тако догоди?

Ми смо подржали групу побуњеника који покушавају деценијама да се припоје Албанији или створе своју земљу. И то се дешава, не од јуче, то се дешава деценијама и ми смо решили, из непознатих разлога да то подржимо. Значи Запад, вођен Америком је то претворио у стварност.

У суштини они су (Косово) ампутирали, одвојили га од Србије. Значи они су ту територију физички одвојили од Србије. И некако, а то је за мене и моје пријатеље веома загонетно, су успели да утичу на умове политичара у Београду.

Не могу никако да разумем политичаре у Београду – како могу да себи да дозволе да наоружане снаге на њиховој територији, оне који су одвојили њихову територију… да њихове вође позивају у Београд, да се са њима рукују и према њима понашају уљудно. За мене је то неразумљиво – Како може да то не буде издаја?

Како то није издаја? Србија је у рату. Односно у негирању такође.

Значи ампутирали су територију, утицали на политичаре да они више не маре… Да им је само важно да уђу у ЕУ. И сада – оно најгоре, а ја, подсетићу, нисам члан српске православне цркве, ја сам члан америчке православне цркве… али то што се дешава у српској цркви утиче и на све нас православне…

Сада је то кренуло да утиче на цркву изнутра, на саму цркву, на лидере цркве. Ја могу много тога да толеришем, ја сам веома толерантан и смирен човек, али (увек) повучем црту када се ради о Светој Православној Цркви.

Зато је нећу да седим са стране и да дозволим да буде уништена изнутра. Ја не знам никакве детаље о ономе о чему ће Владика да прича, ван сам тога доста година. И зато сам веома заинтересован шта ће он да каже.

Ја мислим да ви морате сви да се запитате – шта ћете оставити деци и унуцима. Да ли ћемо ми то да дозволимо…

Косово? Косово је отето од вас. Не можете много да учините ни око вођа у Београду.

Али црква – црква је нешто друго. Ако не можете да урадите ништа друго, онда посматрајте  ваше епископе и тражите од њих да буду одговорни.

Одговор Дејвида Хантера на питање у вези са корупцијом:

Дозволите да почнем од УН тренинга у вези овог корупцијског проблема. Када смо у почетку кренули на Косово, где смо генерално били у хуманитарној мисији, ја сам стигао у Приштину на хуманитарни тренинг, био је један инструктор из Енглеске, он је очигледно био из британске службе или нешто око тога.

Дошао је, бацио ташну на сто и рекао нам: Шта год да знате о Косову, само заборавите, ја ћу вам рећи шта се уствари овде дешава, цео овај хаос је уствари у вези организованог  криминала.

Можда је то тачно, не знам, али то је оно што нам је рекао. Рекао нам је да је ово најбољи пут за шверц оружја, наркотика и жена.

Дакле ако имате мафију ово је најбољи, најбоља територија-земља ако си у организованом криминалу.

Ја не мислим да је то био једини разлог зашто су албанци хтели Косово, али је то сигурно био велики фактор.

Погледајте људе који су на власти у Приштини данас, много њих има везе са организованим криминалом. 80% ЕУ хероина иде кроз Косово. 80%!

Сада, одакле тај хероин потиче? Да ли неко погађа? Авганистан! Од тамо довде па до купаца. И то је само што се тиче наркотика.

Када сам ја био тамо, био сам само као део интернационалних снага. Ми смо опоменути да не идемо много дубоко у вези тог организованог криминала.

Ти не би довло до жељеног резултата, јер су они екстремно затворена група. Плус –  време од годину дана није било довољно да се изграде контакти. То није био разлог због кога смо ми били тамо. Ми смо били тамо само да учимо базичне полицијске методе.

Један полицајац је кренуо да истражује организован криминал, у мојој станици. И усред ноћи, неговој жени, у његовој земљи (Немачкој) је куцано на врата и речено: – Реци твоме мужу да `олади`. То је било све – и он је одступио. Имао је само још две недеље на мисији, или нешто слично. Он то не би ризиковао за то.

Ја знам да организован криминал тамо постоји, да он превлађује, да они шверцују доста дроге, оружја и проститутки. Ако питате да ли сам ја био у неком контакту са тим… Не.  Они су веома…веома… нису били део мојих дневних обавеза.

Али да – то постоји и то је место одакле долази хероин у ЕУ.

Долази са Косова.

Коментари (1)

  1. Žikica Marković каже:

    Čitajući izlaganja ovog američkog policajca i bivšeg marinca,bivšeg komandanta policijske stanice u Kačaniku na Kosovu,Dejvida Hantera na tribini u Detroitu bio sam prijatno iznenađen.I sada on nije do detalja upoznat sa svim onim šta se dešavalo na Kosovu u vremenu maksimalnog angažovanja zapadno evropskih zemalja predvođenih USA i NATO alijansom, ali je kroz svoj službeni boravak na Kosovu svatio suštinu.Pre dolaska na Kosovo bio je usmeren da su Srbi zli, a Albanci dobri momci.Takvu predstavku o odnosima između Srba i kosovski Albanaca jedino je mogao dobiti u Americi u medijima i kroz oficijelne obrazovanje za koje i on sam priznaje da je bilo nedovoljno.Čak priznaje da je bilo tendenciozno na strani Albanaca.Tek u direktnom kontaktu sa Srbima spoznao je pravu istinu i shvatio je da su Srbi unapred osuđeni da budu gubitnici, protivno istinoljublju i demokratskim načelima za koje se njegova zemlja svim silama napinje da to deklarativno dokaže.Do istine i pravde je veoma dug put, ali imamo sada još jednog, nazovi pokajnika, američkog građanina koji svojom istinskom reči i delom širi istinu u samoj Americi o progonu Srba na Kosovu onako kako je on to zaista doživeo, nepristrasno i dobronamerno.Pa hvala mu za ono što čini i šta će u budućnosti činiti, obelodanjujući svojim sugrađanima kakvi su to u stvari Srbi i njihove komšije Albanci.

Напиши коментар