Ако је велика Албанија мит, зашто руше Македонију?

Историчар о разлозима због којих су Албанци „штићеници“ запада током два века: Вашингтон је подржао независно Косово из потребе да хладни рат буде настављен до распада руске државе

Западне силе су током 19. и 20. века тежиле да спрече утицај Русије, односно, СССР на Балкану, а Албанци су им у томе били природан савезник. Ипак, албански народ би требало да се замисли над ценом коју је он платио, оцена је Чедомира Антића, историчара и председника Напредног клуба.

У разговору за „Новости“ он говори о томе зашто је током историје Запад био уз Албанце, због чега би обједињавање албанских територија данас одговарало само Турској, зашто велике силе нису дозвољавале приближавање српског и албанског народа, али и о неспособности српских елита да схвате време…

* Албанце као „штићенике“ Запада многи историчари виде још од Призренске лиге, чије је настајање потпомогнуто британским напорима. Којим су циљевима били вођени тадашњи „спонзори“ албанске националне државе?

– Рекао бих да је претерано уверење да су велике силе – а већина њих припада Западу – биле увек и искрено уз Албанце. Призренска лига није имала успеха. Пропала је. Њене тековине уништило је само Османско царство. Албанци су једини балкански народ који никад није успео да изврши пуну националну интеграцију, а посебно им то никад није пошло за руком да учине сопственим снагама. Албанци су имали повољнији положај и услове од Срба 1878. и 1990, али дубоки унутрашњи проблеми албанског друштва успорили су процес стварања њихове уједињене националне државе. Западне силе су током 19. и 20. века тежиле да спрече утицај Русије/СССР на Балкану, Албанци су у томе били природан савезник чија је цена била ниска. Ипак, албански народ би требало да се замисли над ценом коју је он платио – пораз у светским ратовима, деценијска изолација под Енвером Хоџом, да им није било Броза и Милошевића не би имали ни ово што сада имају. Верска и социјална мржња спречила је њихове претке да прихвате Нишки и Тирански споразум који су у време почетка Првог светског рата склопили Пашић и Есад-паша. Тако би постепено добили више него што су им до данас дале све велике силе заједно, а решења би била праведнија.

* Велика Албанија је по речима албанског премијера прастари мит, али ње има у програмима Листе за природну Албанију и Црвено-црне коалиције. Ако је реч о „прастаром страху Србије“, због чега ни Грци ни Македонци нису равнодушни при помињању овог пројекта?

– Понашање елите албанског народа у Тирани и Приштини показаује велику фрустрацију. Тврде да је „велика Албанија“ мит – а онда крпу са картом тог мита и сликом једног аустријског агента – називају националним симболом. Политичари говоре неистине на много отменији начин. Ако је „велика Албанија“ мит зашто онда руше Македонију? Септембра ове године је усред Скопља врло релевантна политичка снага прогласила „Репубљик Иљирида“. Када би Србија на уједињењу српског народа протеклих година радила на исти начин на који Албанија делује на уједињењу Албанаца била би бомбардована…

* Којим интересима на Балкану је био вођен Вашингтон када је стао иза косовских Албанаца и њиховог отцепљења од Србије? Због чега није остављен простор за неку другу опцију, осим независности?

– Два су разлога: потреба да Хладни рат буде настављен до распада руске државе. У Вашингтону око те политике постоје колебања и недоумице, али снаге које су помагале Албанцима то желе, раде на томе и превладале су 1998, 2008, 2013… Други разлог је неспособност српских елита да схвате време… Милошевић је имао седам година да нешто уради на Косову и Метохији… Није учинио ништа осим што је повећао већ превелику корупцију. Упоредимо само шта је РФ урадила у Чеченији за седам година (после 2001), а шта Србија на Косову од 1989. до 1997. Слично је било и касније, ми смо се држали неодрживе форме, а Албанци су, уз помоћ великих сила, тражили једноставно легализацију наметнутог постојећег стања.

* Када је Косово доспело у дневнополитички фокус Тиране и због чега?

– Мислим да је реч о традицији „камена у туђој руци“. У Европи – где постоји разумевање за однос Шпаније и Британије око Гибралтара, па не доспевају у исту групу на фудбалским првенствима – нема разумевања за Србију. Рама је пренео поруку „великих пријатеља“ нашег премијера, који никад нису били пријатељи српског народа. Ми морамо да сарађујемо, пријатељи нисмо и нећемо бити док не буде створена српска држава, уједињена у мери у којој већ постоје уједињене хрватска и албанска држава, и док коначно не престану да „извозе“ своје проблеме код нас.

* Коме би данас, осим Албанаца, одговарало обједињавање територија „природне Албаније“?

– Вероватно само Турској. САД, Британија и Немачка (представљају спољнополитичку позадину наше народне несреће) спонзоришу опстанак Македоније и Црне Горе, које не би постојале уколико би била створена уједињена албанска држава (пошто су Скопље и Подгорица у оквиру њених граница), а слично је и са Грчком.

* Шта је Еди Рама поручио Бриселу својом изјавом: „У реду је ако у ЕУ постоји замор од проширења, али постоји и замор стрпљења који прети Балкану, и ако стрпљење дође до краја боље да не предвиђамо шта ће се десити“?

– Питам се да ли он заиста мисли да у Берлину или Бриселу пролазе те пубертетске уцене? Поручио је да је лош политичар који се издвојио као градски технократа са смислом за слагање боја.

* Хоћемо ли бити сви једног дана заједно у ЕУ и каква ће нас Унија сачекати док „стасамо“ за њу?

– Видимо да је Унија данас другачија него пре десет или двадесет година. Било би добро да смо тада ушли. После 2010, посебно после срамотног безусловног пријема Хрватске и наметнутог Бриселског споразума, нама више није место у том немачком политичком простору. Наше елите улазе у ЕУ безусловно и беспоговорно вођене сопственим интересима. Биће нам исто као што нам је и сада. Иживљаваће са на нама неке Раме и Јосиповићи. Мислим да имамо алтернативу, а то је заустављање интеграција и приступање европском економском простору према предлогу професора Беговића.

* Ко данас држи у рукама конце на Балкану?

– Свакако да САД и СР Немачка имају највећи политички, војни и економски утицај. Међутим балкански народи имали би више самосталности када би грађани били зрелији и посвећенији демократским вредностима, а елите одговорније и мање корумпиране. Читаве слојеве становништва искорумпирали су европски фондови и бирократија. Да сам Немац, забринуо бих се за будућност нације и државе пошто таква методологија не може завршити без штете по оног ко је примењује.

* У ком правцу ће кренути односи Запада и Албанаца када почне да ради Специјални суд за злочине ОВК?

– САД и ЕУ су преко овог суда одлучили да дисциплинују Албанце, али тек пошто су им дали државу која је неупитна, на другој страни Хашки трибунал је полуга у обесправљивању Републике Српске. Мислим да ће зато односи остати непромењени.

* Колику је улогу имала религија у односима Срба и Албанаца током историје?

– Свакако је имала значаја у време османске владавине. Од настанка албанске нације религија је у овим сукобима у другом плану.

ПАЛЕ „СВОЈЕ“ ТЕКОВИНЕ

* У мору негованих клишеа, стигли смо до тврдњи да је Скендербег Србин а Карађорђе Албанац, има ли за њих историјских основа?

– Скендербегови преци били су властелини српских владара, неки од њих су сахрањени на Хиландару. То не значи да би, да се српско царство одржало, Скендербег обавезно био Србин. Непознато је порекло предака вожда Карађорђа. Једна од теорија говори да су његови преци дошли из арбанашког племена Клименти. Недоказива, она ништа не значи, пошто за разлику од Србије Албанија није имала државних традиција. Да су вождови преци остали у Климентима, он никада не би постао то што је био. Шиптари/Албанци су млада нација и теже да присвајају туђе историјске личности. Није Карађорђе једини, присвајају кнеза Лазара, Јована Владимира, Немањиће, Косовску битку… Александра Великог, Пира – краља Епира… Питам се само каква је то култура која пали, заборавља и руши тековине које сматра својим?

ПОГАЖЕНА САМОБИТНОСТ СРБА У АЛБАНИЈИ

* Представници Срба у Албанији сматрају себе једном од најугроженијих мањина у овој земљи. Шта показују истраживања вашег Напредног клуба?

– Мислим да је велика грешка званичне Србије што са Рамом расправља о статусу Косова. Посебно, с обзиром на чињеницу да је Бриселским споразумом Србија не само фактички признала независност, већ је и одобрила интеграцију севера у албанску државу. Када Рама држи предавање о Европи и европским вредностима и то повеже са независношћу Косова, треба му рећи каква су права Срба у Албанији. Срби немају право да врате своја имена и презимена, прети им новчана казна ако се изјасне другачије на попису, немају своје школе… Њихова културна самобитност је одавно погажена. Њих не прогоне, зато што за тим више нема потребе.

 

Извор: Новости