24 године од пробоја „Коридора живота“

На Ристића Гају на Крњину у општини Добој молитвеним поменом код централног спомен-обиљежја за 424 борца и 26 цивила из крњинских насеља, погинулих током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, обиљежена је годишњица почетка акције Војске Републике Српске „Коридор живота“.

24 године од пробоја „Коридора живота“
Добој – Обиљежен дан пробоја „Коридора живота“ / Фото: СРНА

Пробојем Коридора у јуну 1992. године прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине. 

Све или ништа, српски народ није имало дилему. Донесена је историјска одлука, потом је услиједила историјска битка. Наредбом генерала Момира Талића покренута је операција названа „Коридор живота“.

У пробој коридора живота јединице Првог крајишког корпуса ВРС и Републике Српске Крајине кренуле су 8. јуна 1992. године са Ристића Гаја код Добоја. Циљ је био да се успостави путна комуникација према Србији за пролаз хране и лијекова.

– Значај је у томе што смо на вријеме кренули с нашим борцима у пробој јер да смо закаснили пар дана било би свашта, рекао је Миливоје Симић, бивши командант Оперативне групе Добој.

Бивши командант Друге оклопне бригаде ВРС Мико Шкорић истакао је да су за мјесец дана направили пробој, а онда ширили територију и негдје 7. октобра под командом Славка Лисице изашли на ријеку Саву.

Морал војске никад већи. Не чуди, јер су умирале бебе, бубрежни болесници, залихе хране и лијекова на измаку. Бивши борац Ненад Буквић имао је тада тек 17 година.

– Морал је био толико висок да смо стварно тако јуначки, срчано ишли да пробијемо тај коридор, нагласио је Буквић.

Гинуло се, рањених на све стране. У борбама на Кулини погинуо је и Никола Нешић који је лагодан живот у Аустрији замијенио ровом.

– Зато што смо мајка, брат, сестра и ја били ту. Нисмо били с њим у Аустрији и он једноставно није могао нас да остави, рекла је Катица Нешић, кћерка погинулог борца.

Војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца, спојивши западни и источни дио Републике Српске. На споменику у Ристића Гају уклесана су 424 имена погинулих за слободу.

– Дефинитивно је и послије толико времена послије тих догађаја јасно да Срби без своје Републике не могу остати на овом простору, закључио је Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

„Српска је, пробојем коридора живота постигла ‘континуитет у територији’. У четири општине – Дервента, Оџак, Брод и Модрича – омогућен је повратак српског становништва.“

У акцији пробоја коридора погинуло је око 500 бораца, а више од 2.000 је рањено.

 

РТРС




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *